Većina proizvođača automobila u Evropskoj uniji poziva na ukidanje zabrane motora s unutrašnjim sagorijevanjem koja je planirana za 2035. godinu. Ova zabrana je prvobitno uvedena kao deo ambicioznog plana EU za smanjenje emisije štetnih gasova i borbu protiv klimatskih promena, ali se čini da se stavovi unutar same EU menjaju.
Njemačka, kao jedan od najvećih proizvođača automobila u Evropi, izrazila je značajne sumnje u efikasnost i praktičnost ove zabrane. U poslednje vreme, vlada Nemačke je zatražila od Evropske komisije da preispita ovu odluku, ističući potrebu za očuvanjem radnih mesta u automobilskoj industriji i potrebu za održavanjem konkurentnosti na globalnom tržištu.
Ova situacija dolazi u trenutku kada proizvođači automobila, kao što su Volkswagen, BMW i Mercedes-Benz, pokušavaju da se prilagode novim regulativama i investiranju u električne automobile. Međutim, mnogi od njih smatraju da bi potpuna zabrana motora s unutrašnjim sagorijevanjem mogla dovesti do ozbiljnih problema u industriji, uključujući gubitak radnih mesta i povećanje troškova za potrošače.
U međuvremenu, i druge države članice EU, poput Italije i Poljske, takođe su izrazile sumnju prema ovoj zabrani. Ove zemlje ističu da bi zabrana mogla imati negativne posledice na ekonomije koje zavise od proizvodnje automobila, kao i na potrošače koji se oslanjaju na pristupačne i pouzdane načine prevoza.
Kako se čini, EU počinje da preispituje svoju poziciju. Na nedavnim sastancima, zvaničnici su razgovarali o mogućnosti da se zabrana odloži ili čak ukine. Ovaj zaokret u politici može biti odgovor na pritisak proizvođača automobila, kao i na rastuće nezadovoljstvo među potrošačima koji se boje budućnosti bez motora s unutrašnjim sagorijevanjem.
Osim toga, proizvođači automobila su naglasili da bi umesto zabrane, trebalo raditi na unapređenju postojećih tehnologija i razvoju održivih alternativnih goriva. Mnogi stručnjaci smatraju da bi razvoj hibridnih vozila i vozila sa alternativnim izvorima energije mogao biti bolji put ka smanjenju emisije štetnih gasova, nego potpuno isključivanje motora s unutrašnjim sagorijevanjem.
U međuvremenu, potrošači se suočavaju s rastućim cenama električnih vozila, što dodatno komplikuje situaciju. Mnogi potrošači se osećaju nesigurno u vezi sa prelaskom na električna vozila zbog visokih troškova, nedostatka infrastrukture za punjenje i brige oko dometa vozila. Ove prepreke dodatno otežavaju implementaciju plana EU o potpunom prelasku na električne automobile.
Prema nekim izvorima, u EU postoji zabrinutost da bi nagla promena u regulativi mogla dovesti do porasta ilegalnih uvoza starijih vozila sa motorima s unutrašnjim sagorijevanjem, što bi dodatno povećalo emisije štetnih gasova. Ove brige su podstakle diskusije o tome kako implementirati održivu tranziciju koja bi zadovoljila ekološke ciljeve, a istovremeno podržala industriju i potrošače.
Zaključno, čini se da je trenutna situacija u vezi sa zabranom motora s unutrašnjim sagorijevanjem u EU kompleksna i višeslojna. Dok proizvođači automobila i neke države članice pozivaju na ukidanje zabrane, EU se suočava sa izazovima u pronalaženju ravnoteže između ekoloških ciljeva i ekonomskih potreba. Kako se približavamo 2035. godini, očigledno je da će biti potrebno više pregovora i saradnje između različitih aktera kako bi se došlo do rešenja koje će biti prihvatljivo za sve strane.
