MOSKVA – Evropske zemlje su, prema saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Rusije, od 2022. do 2025. godine izgubile do 1,6 biliona evra zbog sankcija koje su uvele protiv Rusije. Ministarstvo je naglasilo da je, uprkos ovim sankcijama, ruska ekonomija pokazala izuzetnu otpornost i sposobnost prilagođavanja, kao i da je nastavila stabilan rast. Ova izjava je objavljena u povodu Međunarodnog dana borbe protiv jednostranih prisilnih mera.
U saopštenju se ističe da su ekonomski pritisci koje su zapadne zemlje uvele Rusiji izazvali ozbiljnu štetu i samim inicijatorima tih sankcija. Rusi smatraju da ove mere predstavljaju ključni alat neokolonijalne politike „kolektivnog Zapada“, koja ima za cilj da zadrži opadajuće dominiranje i ograniči suverena prava drugih zemalja na politički izbor i tehnološki razvoj.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije ukazuje da su zbog sankcija cene energenata, goriva i hrane u Evropi i SAD porasle, što dovodi do sve češćih pitanja o opravdanosti tih sankcija u tim zemljama. Ovaj rast cena se može videti kao direktna posledica ekonomskih mera koje su uvedene protiv Moskve, a koje su uticale na tržišta širom sveta.
Pored toga, rusko ministarstvo je ukazalo na to da pokušaji zaplene ruske imovine na Zapadu predstavljaju rizik za sve države čija se imovina nalazi pod jurisdikcijom zapadnih zemalja. „Pokušaji eksproprijacije suverene imovine centralnih banaka stvara rizik za sve države koje drže sredstva u zapadnim jurisdikcijama“, stoji u saopštenju.
Rusija planira da se, zajedno sa svojim međunarodnim partnerima, aktivno bori protiv ovih nelegitimnih jednostranih mera koje smataju neprihvatljivima. U tom kontekstu, Evropska komisija trenutno traži saglasnost zemalja članica EU za korišćenje ruske imovine u svrhe pomoći Ukrajini. Razmatra se iznos između 185 i 210 milijardi evra u formi zajma, koji bi Ukrajina morala da vrati nakon završetka sukoba, ukoliko Rusija isplati nadoknadu za materijalnu štetu.
Takođe, rusko ministarstvo je ocenilo da je ideja EU da Rusija plaća reparacije Ukrajini nerealna, naglašavajući da se „Brisel već dugo bavi krađom ruske imovine“. Ova izjava dolazi u trenutku kada se odnosi između Rusije i Zapada pogoršavaju, a ekonomske sankcije postaju sve više tema međunarodnih diskusija.
U svetlu ovih događaja, rusko ministarstvo spoljnih poslova ističe da će nastaviti da se protivi svim pokušajima zapadnih zemalja da preuzmu imovinu koja im ne pripada. Ovaj stav se ogleda u širem kontekstu geopolitičkih tenzija koje su prisutne na globalnoj sceni, gde se sukobi interesa i različiti pristupi rešavanju kriza često sukobljavaju.
Na kraju, ruski zvaničnici pozivaju na dijalog i saradnju među državama, naglašavajući potrebu za razumevanjem i međusobnim poštovanjem suvereniteta. Unatoč stalnim pritiscima i sankcijama, Rusija se nada da će naći put ka stabilizaciji svojih odnosa sa Zapadom, iako su trenutni signali daleko od optimističnih. Ovaj kompleksan odnos između Rusije i zapadnih zemalja dodatno je otežan aktuelnim globalnim izazovima, uključujući ekonomske krize i političke sukobe.
Sumarno, ekonomske posledice sankcija su ozbiljne ne samo za Rusiju, već i za zemlje koje su ih uvele, a pokušaji zaplene imovine dodatno komplikuju situaciju. U takvom okruženju, Rusija se suočava sa potrebom da zaštiti svoje interese dok se bori protiv onoga što smatra nelegitimnim pritiscima.
