Investicije u evropsku hemijsku industriju beleže drastičan pad u poslednjih nekoliko godina, što dovodi do gašenja kapaciteta i povlačenja investitora u regiona sa povoljnijim uslovima. Ova situacija je rezultat kombinacije faktora koji se prepliću, uključujući stroge regulative Evropske unije, visoke troškove energije i sve veću zavisnost od uvoza sirovina i proizvoda.
Jedan od ključnih problema s kojima se suočava hemijska industrija u Evropi jeste visoka cena energije. U poređenju sa drugim regionima, poput Azije ili Amerike, troškovi proizvodnje u Evropi postaju neodrživi. Mnoge fabrike su se suočile sa značajnim povećanjem troškova električne energije, što direktno utiče na profitabilnost i sposobnost da se ostanu konkurentne. U tom kontekstu, investitori su počeli da preusmeravaju svoj kapital u zemlje gde su troškovi proizvodnje niži, a uslovi za poslovanje povoljniji.
Osim toga, regulative Evropske unije se sve više guše sektor hemijske industrije. Dok je EU postavila visoke standarde u pogledu zaštite životne sredine i održivosti, mnoge kompanije se bore da ispune sve zahteve. Ovo dovodi do povećanja troškova usklađivanja i dodatnih obaveza koje je teško ispuniti, posebno za manje i srednje preduzeća. Kao rezultat toga, mnoge kompanije su primorane da smanje svoje proizvodne kapacitete ili da zatvore fabrike, što dodatno pogoršava situaciju u industriji.
Uprkos izazovima, postoji i određeni trend preusmeravanja ka održivijim praksama. Mnoge kompanije u hemijskoj industriji istražuju načine za smanjenje svog ekološkog otiska i prelazak na obnovljive izvore energije. Međutim, ovaj proces je često skup i zahteva značajne investicije, što dodatno otežava situaciju u trenutnom ekonomskom okruženju.
U 2022. godini, evropska hemijska industrija je zabeležila pad od oko 10% u odnosu na prethodnu godinu, dok se predviđa da će trend opadanja nastaviti i u narednim godinama. Ovaj pad je posebno izražen u sektorima kao što su petrohemija i plastika, gde su troškovi sirovina i energije najviše porasli. U isto vreme, potražnja za hemikalijama u drugim delovima sveta, posebno u Aziji, raste, što dodatno stavlja pritisak na evropske proizvođače.
Još jedan značajan faktor koji dodatno komplikuje situaciju je geopolitička nestabilnost. Sukobi u svetu, poput rata u Ukrajini, imaju direktan uticaj na snabdevanje sirovinama i energijom. Mnoge evropske kompanije su se suočile sa prekidima u lancima snabdevanja, što je dovelo do dodatnih problema u proizvodnji i ispunjavanju tržišnih zahteva.
U svetlu ovih izazova, evropska hemijska industrija se suočava sa potrebom za transformacijom. Postoje nagoveštaji da bi se mogla razviti nova strategija koja bi omogućila prilagođavanje tržišnim uslovima i povećanje konkurentnosti. To može uključivati veće ulaganje u istraživanje i razvoj, kao i usmeravanje ka inovativnim i održivim rešenjima.
Zahtev za hemikalijama ne nestaje, a tržište se menja. Evropske kompanije će morati da se prilagode novim trendovima, kao što su održive hemikalije i bioplastika, kako bi ostale relevantne. U isto vreme, potrebna su i veća ulaganja u infrastrukturu i tehnologije koje će omogućiti bolju efikasnost i smanjenje troškova.
Na kraju, evropska hemijska industrija se mora suočiti s realnošću da će se suočiti sa sve većim izazovima u narednim godinama. Samo kroz inovacije, prilagođavanje i saradnju sa različitim akterima u industriji može se nadati oporavku i održavanju konkurentnosti na globalnom tržištu. Bez toga, Evropa bi mogla postati sve zavisnija od uvoza, što bi dodatno oslabilo njen hemijski sektor i ekonomiju u celini.
