Građani Srbije koji ostvaruju prihode u inostranstvu često se suočavaju sa nejasnoćama kada je reč o plaćanju poreza. Pitanje koje se najčešće postavlja jeste gde i na koji način treba platiti porez, kao i to da li se može iskoristiti poreski kredit kako bi se izbeglo dvostruko oporezivanje. Poreski stručnjaci ističu da ključno pitanje nije mesto gde je prihod ostvaren, već da li se osoba smatra poreskim rezidentom Srbije.
Miloš Praštalo, osnivač i izvršni direktor računovodstvene agencije MNP Advisory, objašnjava da poreski tretman zavisi pre svega od poreske rezidentnosti pojedinca. Ako građanin boravi u Srbiji više od 183 dana godišnje, smatra se poreskim rezidentom Srbije, bez obzira na to gde ostvaruje prihod. Dakle, ukoliko fizičko lice boravi u Srbiji duže od šest meseci, ono je dužno da podnese poresku prijavu za ostvareni dohodak, bez obzira na to gde je taj prihod ostvaren.
Ovo ne isključuje obaveze prema drugoj državi. Ako propisi te zemlje nalažu podnošenje poreske prijave ili plaćanje poreza, građanin mora da ispuni te obaveze, uz primenu ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, ako takav ugovor postoji. Nakon utvrđivanja rezidentnosti, važno je razmotriti vrstu prihoda, bilo da se radi o zaradi, kapitalnoj dobitku, dividendama ili drugom obliku dohotka, jer za svaki od ovih oblika važe posebna poreska pravila.
Na primer, ako poreski rezident Srbije ostvari kapitalnu dobit u inostranstvu, kao što je trgovanje akcijama ili kriptovalutama, on u Srbiji plaća porez po stopi od 15%. U nekim slučajevima, u zavisnosti od zemlje, može se osloboditi poreza ako postoji ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, ili ako država u kojoj je prihod ostvaren ne naplaćuje porez za poreske rezidente Srbije.
Kod prihoda od kapitala, poput dividendi iz inostranstva, poreski kredit ima značajnu ulogu. Ako je u stranoj državi već plaćen porez od 15% ili više, Srbija priznaje poreski kredit i dodatni porez se ne plaća. Ukoliko je pak u inostranstvu plaćen niži porez, u Srbiji se doplaćuje samo razlika do 15%. Kada se radi o zaradi, ukoliko rezident Srbije ostvaruje prihod kao frilenser, obavezan je da se samooporezuje u Srbiji putem portala Poreske uprave za frilensere.
S druge strane, situacija sa klasičnim ugovorom o radu sa inostranom kompanijom može biti složenija. Ako osoba živi u Srbiji dok radi za inostranog poslodavca, to otvara dodatna pitanja u vezi sa primenom domaćih i stranih propisa.
Za građane koji žive u inostranstvu više od šest meseci i koji su odjavili prebivalište u Srbiji, važe drugačija pravila. Oni se ne smatraju poreskim rezidentima Srbije, pa ukoliko ostvaruju kapitalnu dobit u inostranstvu, porez plaćaju u zemlji u kojoj su poreski rezidenti. Srbija u tom slučaju ne može potraživati porez, pod uslovom da građanin dostavi potvrdu o poreskoj rezidentnosti iz strane države.
U Poreskoj upravi Srbije objašnjavaju kako se podnosi poreska prijava. Pravilnikom su propisani obrasci za utvrđivanje poreza na dohodak građana, uključujući i poresku prijavu za kapitalne dobitke. Međutim, Poreska uprava nema podatke o mestu ostvarenja prihoda, što otežava precizno praćenje kapitalnih dobitaka koje fizička lica ostvaruju na stranim tržištima.
Stručnjaci upozoravaju na čestu grešku građana, a to je pogrešna pretpostavka da je mesto isplate ili korišćenje stranih platformi dovoljno da se izbegne poreska obaveza u Srbiji. Prvo se utvrđuje poreska rezidentnost, zatim se razmatra vrsta prihoda, a tek onda dolazi do pitanja poreskog kredita i eventualnog oslobađanja od dvostrukog oporezivanja.
U praksi, to znači da pravo na poreski kredit postoji, ali ne za svaki oblik dohotka i ne u svakoj situaciji. Razumevanje rezidentnosti i vrste prihoda je ključno za izbegavanje poreskih rizika i pravilno upravljanje finansijama građana koji ostvaruju prihod u inostranstvu.
