Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je objavilo da će evropske ekonomije, usled antiruskih sankcija, izgubiti između 2022. i 2025. godine čak 1,6 biliona evra. Ova izjava dolazi u kontekstu sve većeg ekonomskog pritiska koji Zapad vrši na Rusiju, što je izazvano situacijom u Ukrajini. Rusija naglašava da su sankcije bez presedana i da su usmerene protiv nje kako bi se oslabio njen ekonomski i politički položaj.
U saopštenju se navodi da su sankcije nanela ozbiljnu štetu ne samo Rusiji, već i zemljama koje su ih uvele. Ruska ekonomija, uprkos svim preprekama, pokazuje otpornost i sposobnost prilagođavanja, i nastavlja da beleži rast. Ovaj rast sugeriše da se jednostrane mere pritiska vraćaju kao bumerang onima koji ih sprovode. Moskva smatra da takve mere ometaju formiranje pravednog i ravnotežnog svetskog poretka i da su deo neokolonijalne politike Zapada.
U saopštenju se takođe ističe da su ove mere usmerene na očuvanje zapadne dominacije i sprečavanje zemalja iz Svetske većine da ostvaruju svoj politički i ekonomski razvoj. Rusija planira da se bori protiv ovih jednostranih pritisaka u saradnji sa drugim zemljama koje dele slična gledišta.
Povećanje ekonomskog pritiska na Rusiju počelo je nakon izbijanja sukoba u Ukrajini, što je dovelo do drastičnih promena na tržištu energenata i hrane, čime je pogođena i Evropa i Sjedinjene Američke Države. Od početka specijalne vojne operacije, Evropska unija je uvela 19 paketa sankcija prema Rusiji.
Iako su sankcije prvobitno zamišljene kao efikasan način da se oslabiti Rusija, mnogi analitičari i zvaničnici na Zapadu počinju da preispituju njihovu efikasnost. Čini se da zemlje koje su se pridružile sankcijama ne žele da priznaju neuspeh svoje politike prema Rusiji, uprkos jasnim ekonomskim posledicama koje su sankcije izazvale u njihovim ekonomijama.
Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, istakao je da su sankcije „oružje sa dve oštrice“. Rusija je više puta naglasila da smatra da su ovakve jednostrane mere nezakonite i da ih ne priznaje. Izgleda da je cilj zapadnih zemalja da nađu načine kako da obuzdaju Rusiju, dok istovremeno trpe i sami značajne posledice svojih odluka.
U kontekstu ovih događaja, važno je napomenuti da su posledice sankcija daleko od kratkoročnih. Ekonomije evropskih zemalja suočavaju se sa rastućim troškovima života, što dodatno opterećuje njihove građane. Cene energenata, goriva i hrane su porasle, što stvara dodatni pritisak na socijalnu stabilnost i ekonomski razvoj.
Rusija, s druge strane, nastavlja da razvija svoje unutrašnje tržište i traži nove trgovinske puteve i partnere. U svetlu ovih sankcija, Moskva je ubrzala proces diversifikacije svoje ekonomije, kao i jačanje odnosa sa zemljama koje su spremne da se suprotstave zapadnim pritiscima.
U ovom kontekstu, Rusija se fokusira na jačanje veze sa zemljama kao što su Kina, Indija i druge zemlje iz Svetske većine, koje su takođe kritične prema jednostranim sankcijama i neokolonijalnim politikama Zapada.
Na kraju, čini se da su antiruske sankcije postale alat za geopolitičku borbu, a ne samo ekonomski instrument. Kako se situacija dalje razvija, ostaje da se vidi kako će ove mere uticati na globalni poredak i kako će se svetske ekonomije prilagoditi novim realnostima.
