Međunarodni monetarni fond (MMF) je u ponedeljak potvrdio da je Odbor direktora MMF-a uspešno završio prvu reviziju aranžmana Instrument za koordinaciju politika sa Srbijom. U saopštenju je istaknuto da će, nakon kratkog usporavanja početkom 2025. godine, rast srpske ekonomije ponovo ubrzati 2026. i 2027. godine, dok se za ovu godinu prognozira rast od 3,0 procenata.
Prema MMF-u, očekuje se da će realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije rasti po stopi od 4,0 procenata u 2026. i 4,5 procenata u 2027. godini. Fond je naveo da su razumne makroekonomske politike Srbije doprinele ekonomskom opstanku u neizvesnom globalnom okruženju. Vlasti u Srbiji održavaju fiskalnu disciplinu i sprovode neophodne strukturne reforme.
MMF je takođe ukazao na to da su vlasti Srbije izgradile snažne zaštitne mehanizme kako bi se nosile sa potencijalnim ekonomskim šokovima, uprkos domaćim i spoljnim neizvesnostima. Ponovno oživljavanje reformi za poboljšanje poslovnog okruženja i upravljanja može dodatno pomoći u održavanju jakog rasta u srednjem roku.
Inflacija u Srbiji se vratila u ciljani raspon Narodne banke Srbije, vođena padom cena energije i umjerenom baznom inflacijom. Monetarna politika je zadržala odgovarajuću restriktivnost. Fiskalni deficit, iako je povećan, ostaje pod kontrolom zahvaljujući jakim prihodima i razumnom upravljanju tekućom potrošnjom.
Iako je deficit tekućeg računa porastao zbog većeg uvoza, međunarodne rezerve Srbije ostaju obilne. Strukturne fiskalne reforme napreduju, uključujući jačanje upravljanja javnim finansijama i upravljanja javnim investicijama. Reforme u energetskom sektoru su takođe u toku, ali se još uvek mora mnogo učiniti kako bi se osigurala finansijska održivost državnih energetskih preduzeća.
MMF je upozorio na povećane rizike koji bi mogli negativno uticati na ekonomiju Srbije, uključujući globalno usporavanje i političke tenzije koje bi mogle narušiti poverenje potrošača i investitora. Međutim, Srbija je dobro pozicionirana da se nosi sa potencijalnim šokovima, zahvaljujući visokom nivou međunarodnih rezervi i dobro kapitalizovanim bankama.
Prvi zamenik generalnog direktora MMF-a, Gita Gopinat, istakla je da su razumne makroekonomske politike Srbije i snažno angažovanje sa MMF-om doneli impresivne rezultate. Srbija je 2024. godine dobila svoj prvi investicioni rejting, što odražava uspehe postignute u okviru Instrumenta za koordinaciju politika. Gopinat je naglasila da je ključna fiskalna politika usidrena na cilj deficita, čime se štiti fiskalni kredibilitet.
Pored toga, naglašeno je da je potrebna postepena fiskalna konsolidacija kako bi se obnovili baferi od spoljnih šokova, a napredovanje fiskalnih strukturnih reformi ostaje od suštinskog značaja. Restriktivna monetarna politika će ostati na snazi dok se dezinflacija ne održi stabilno.
Gopinat je takođe naglasila da su dalje reforme u energetici ključne za obezbeđivanje održivog snabdevanja energijom. Povećanje tarifa za električnu energiju i naknada za mrežu moglo bi poboljšati finansijsku snagu državnih energetskih preduzeća.
Srbija se suočava sa srednjoročnim izazovima, uključujući starenje stanovništva, a povećanje produktivnosti biće ključno za održavanje konvergencije prihoda sa razvijenim ekonomijama. Potrebno je sprovesti strukturne i upravne reforme koje će privući direktne strane investicije i domaće privatne investicije.
Direktori MMF-a su se složili oko važnosti održavanja fiskalne discipline, obnove zaštitnih slojeva od šokova i povećanja produktivnosti radi podrške održivijem rastu. Takođe, naglašena je potreba za jačanjem kapaciteta poreske administracije i unapređenjem upravljanja javnim finansijama.
U kontekstu budućnosti, očekuje se da će sledeće konsultacije po članu IV sa Republikom Srbijom biti održane u ciklusu od 24 meseca. MMF će nastaviti da prati napredak Srbije u sprovođenju ekonomskih reformi i održavanju stabilnosti, neophodnih za dugoročni ekonomski rast.
