Voda u gradskim bazenima se redovno proverava, ali to nije dovoljno da biste bili sigurni da su bazeni potpuno čisti. Čak i uz hlorisanje vode, postoji mogućnost da se na bazenima šire neprijatne bakterije i gljivice koje mogu izazvati različite infekcije. Konjunktivitis, urinarne infekcije, ešerihija, virusne bradavice, gljivične infekcije kože su neke od bolesti koje možete dobiti na bazenu.
Sejači ovih bolesti su najčešće posetioci bazena koji ponekad nemaju dovoljno svesti o higijeni. Oko 90% građana se ne tušira pre ulaska u bazen, a velika većina i urinira u vodu. Ovo su neke loše navike koje doprinose širenju infekcija.
Lekari upozoravaju da je tuširanje obavezno pre i posle ulaska u bazen, kako bismo se zaštitili od mogućih infekcija. Vlaga i toplota na bazenima pogoduju razmnožavanju gljivica, posebno kandide, koja može izazvati gljivične infekcije stopala. Pored toga, upala oka, konjunktivitis, takođe može biti posledica prljavih ruku, peškira ili bazenske vode.
Osim tuširanja, specijalisti savetuju da svako na bazen nosi svoj čist peškir i da se isti prokuvava posle upotrebe. Takođe, važno je kupanje kod kuće sapunom i šamponom nakon povratka sa bazena, kao i nošenje suve odeće od prirodnih materijala. Važno je izbegavati sedenje na vlažnim peškirima ili stolicama, kako bismo sprečili moguće infekcije.
Hlorisanje vode nije dovoljno ako se ne pridržavamo osnovnih higijenskih pravila. Takođe, prevelika gužva na bazenima može biti izazov za očuvanje čistoće vode. Zato je važno ograničiti broj posetilaca na površini vode kako bi se očuvala kvalitetna voda.
Izbegavanje bazena u najtoplijem delu dana, kao i konzumacija zdrave hrane umesto brze hrane mogu pomoći u očuvanju zdravlja na bazenima. Takođe, potrebno je koristiti naočare za plivanje i druge mere zaštite. Sprovodeći ove preventivne mere, možemo smanjiti rizik od infekcija i uživati u bezbednom plivanju.
