Grupa od šestoro studenata iz Beograda odlučila je da se upusti u sezonski rad na Aljasku, motivisana mogućnošću dobre zarade. Filip (23), Miloš (26), Slobodan (26), Nikola (23), Jovana (21) i Nada (27) podelili su svoja iskustva o radu u ribarskoj luci Sivod, gde su imali priliku da zarađuju i do 15.000 dolara tokom četiri meseca. Ovaj posao im omogućava rad do 84 sata nedeljno, što je značajno veće od uobičajenih radnih sati u Srbiji.
Mladići su se, kako sami kažu, otisnuli hiljadama kilometara daleko od svojih domova u potrazi za boljim prilikama. Sivod, maleni gradić na Aljaski, pruža im mogućnost rada, ali i izazov jer u njemu nema mnogo mesta za trošenje zarađenog novca. Ova grupa studenata nije jedina; agencije koje organizuju sezonski rad u Americi imaju sve više zainteresovanih mladih ljudi iz Srbije, što su i ovi studenti potvrdili.
Filip Kovačević, student poslovnog menadžmenta, ističe da se često preuveličava tvrdnja da su mladi lenji. Ova ekipa je odlučila da „zapne“ i radi po najmanje 12 sati dnevno, svih sedam dana u nedelji. Njihova ambicija nije samo trenutna zarada, već i planovi za budućnost. Na primer, Nikola je zahvaljujući prošlogodišnjoj sezoni na Aljasci uspeo da otplati plac i svadbu, što govori o ozbiljnim ciljevima koje imaju.
Poslovi koje obavljaju su raznovrsni. Mladići se bave spoljnim poslovima, voze mašine koje ubacuju i izvlače brodove iz vode, popravljaju motore, menjaju ulje i pomažu ribarima. Jovana radi kao spremačica u turističkom kampu, dok Nada obavlja administrativne poslove u kancelariji. Njihova zarada varira, a studenti koji su prvi put na Aljaci zarađuju devet dolara na sat, dok iskusniji radnici dobijaju 11 dolara.
Ekipa je došla na Aljasku preko agencije AYUS, koja je specijalizovana za slanje studenata na sezonski rad u Americi. Princip rada je takav da se četiri meseca radi, a nakon toga sledeći mesec posvećuje putovanjima po SAD. Viza se obično odobrava samo dobrim studentima, a oni moraju dokazati da nemaju nameru da ostanu trajno.
Radni dani su dugi i iscrpljujući, ali studenti su spremni na žrtvu. „Kad završimo posao, mrtvi smo umorni“, kaže Filip, ali dodaje da se svi trude da uštede novac za buduće planove. Iako su umorni, nadaju se da će imati priliku da se sledeće godine ponovo vrate na Aljasku. Ova iskustva ne samo da im pomažu da finansijski podrže svoje porodice, već i da ostvare svoje životne ciljeve, kao što su pokretanje sopstvenog posla ili izgradnja kuće.
Na kraju, studenti se nadaju da će se pridružiti još više prijatelja iz Srbije kako bi zajedno radili i zarađivali na Aljaci.
