Vladika Nikolaj Velimirović u svojoj besedi naglašava značaj reči kao dara, ali i iskušenja. On podseća da je greh jezika najčešći i najbrži oblik greha, ukazujući na to da je sposobnost da ćutimo pred nepravdom i suzdržimo se od nepromišljenih reči istinska snaga duše koja vodi ka unutrašnjem miru.
U svojoj besedi, Vladika citira Psalam 38, gde se navodi: „Čuvaću se na putovima svojim da ne zgrešim jezikom svojim.“ On ističe da je greh jezika nešto što se lako dešava i da je teško naći osobu koja ne griješi rečima. Apostol Jakov dodaje da onaj ko ne greši rečima, taj je savršen. Vladika naglašava da je važno da pokajnik, kada započne svoj put ka Bogu, najpre pazi na svoj jezik.
U ovom kontekstu, ističe primer kralja Davida, koji se trudio da ćuti pred svojim neprijateljima, govoreći: „Zauzdaću usta svoja kada grešnik stane preda me.“ Ova izjava služi kao pravilo za sve one koji žele da se oslobode greha. Kada je David bio optuživan, nije odgovarao, a kada je bio klevetan, ćutao je.
Vladika objašnjava da je često besmisleno razgovarati sa razjarenim nepravednikom, jer takva osoba ne može čuti istinu. Čak i kada se govori o dobru, nepravednik može to protumačiti kao ruganje. Hristos, na primer, nije odgovorio Pilatu kada ga je ovaj pitao zašto ćuti, jer je znao da Pilat nije sposoban da razume istinu.
Ono što je posebno značajno jeste da ponekad ćutanje pravednika može imati snažan uticaj na nepravednika. Kada nepravednik vidi da pravednik ćuti, može da to protumači u svoju korist, dok će svaki odgovor, bez obzira na njegov sadržaj, nepravednik izvesti na svoj način, često da bi se opravdao. Vladika zaključuje da je blagoslovljeno onome ko nauči da vlada svojim jezikom.
Vladika se obraća Gospodu Isusu Hristu, moleći za pomoć da ne zgreše jezikom, jer je reč veoma moćan alat, ali i potencijalno opasan. On zahteva od vernika da budu svesni svojih reči i da paze na to kako se izražavaju, jer reči mogu doneti i mir, ali i nemir.
U nastavku besede, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički koristi primer cara Davida kako bi ukazao da priznanje greha nije kraj, već početak putovanja ka duhovnoj iskrenosti i unutrašnjem miru. On naglašava da svako ko se suočava sa unutrašnjom borbom, kao što su demoni koji opsedaju pravednike, mora biti svestan da je neuništiva moć krsta ta koja osvetljava put kroz mrak.
Takođe, Sveti Nikolaj ukazuje na to da kroz iskreno pokajanje čovek otkriva put ka slobodi, radosti i svetlosti Božjeg oproštaja. Ova svetlost je dostupna svima koji se iskreno kaju za svoje grehe, a greh, prema njegovim rečima, samo sabira sile tame protiv sebe.
U vezi sa ovom temom, Vladika objašnjava kako sila Božjih anđela pomaže onima koji se boje Gospoda, razbijajući svaku nepravdu i donoseći utehu u najmračnijim trenucima života. Takođe, naglašava da telo pravednika postaje svedočanstvo neba, jer ni pepeo ne može sakriti ono što je Gospod odabrao da vaskrsne.
Na kraju, Vladika poziva vernike da razumeju da greh gnoji dušu i da je čišćenje uma prvi korak ka miru i svetlosti Božjoj. Ova duboka poruka o važnosti kontrole reči i unutrašnjeg mira ostaje relevantna i u savremenom svetu, gde se često suočavamo sa iskušenjima da govorimo nepromišljeno. Vladika Nikolaj nas podseća da je ćutanje ponekad zlato i da istinska snaga dolazi iz sposobnosti da se suzdržimo od grešnih reči.
