U trenutku kada se istina izgovara pred onima koji je ne žele, svaka reč dobija težinu suda. U trenutku kada je Hristos suočen s porugom i nepravednim presudama, On ne polemiše, ne brani se niti uzmiče, već otkriva ono što nadilazi vreme i ljudsku slepoću: slavu koja dolazi. Ovaj dramatični susret između ljudskog nerazumevanja i božanskog otkrivenja dovodi do besede vladike Nikolaja Velimirovića, koja se održava u petak pete nedelje Velikog posta. Ova beseda postavlja pitanje koje se ne može izbeći: da li ćemo videti dok je vreme za veru ili tek onda kada više ne bude izbora.
Vladika Nikolaj u svojoj besedi, oslanjajući se na reči iz Evanđelja po Mateju, ukazuje na Hristovo proročanstvo: „Otsele ćete videti sina čovečjega gde sedi s desne strane sile i ide na oblacima nebeskijem.“ Ove reči su duboko prožete značenjem i pozivaju na razmišljanje. Kako vladika ističe, oni koji neće da vide Boga kao milostivog Samarjanina na zemlji, videće Ga kao Strašnog Sudiju na nebu. Glavari jevrejski, zaslepljeni svojom zlobom, nisu mogli prepoznati u Hristu ni Boga, ni Mesiju, ni običnog dobrog čoveka. Umesto toga, osudili su Hrista i oslobodili Varavu, prikazavši Gospoda kao jeftinu i nepotrebnu stvar.
U trenutku kada su se Jevreji rugali Hristu, On otvara usta i progovara o svojoj pravoj prirodi i veličini. Vladika naglašava razdaljinu između onoga što Hristos jeste i onoga što su Jevreji mislili o Njemu. Sin čovečji, koji sedi s desne strane Božje, jeste Sam Božji Sin, Gospod naš Isus Hristos, kako su to videli sveti arhiđakon Stefan i mnogi drugi. Ova vizija Hristove slave koju je u nebu video Sveti Jovan Bogoslov predstavlja veru koja je postavljena nad sve ljudske slabosti i zablude.
Vladika upozorava na obmanjujuće priče onih koji čekaju da vide Hrista na nebu pre nego što mu poveruju. Takva vera, koja dolazi pre viđenja, može biti uzaludna i beznačajna. Umesto toga, pravi vernici treba da prepoznaju Hrista u onome što je poniženo i odbačeno, u onome što je popljuvano i ismejano. To je vera koja se vrednuje na nebesima, ona koja je do sada donela mnoge duše u carstvo nebesko, transformišući obične ljude u junake i svetitelje.
U svojoj besedi, vladika poziva vernike da se ne zavode obmanama i da ne čekaju trenutak kada će biti prekasno za veru. Hristos, koji je došao na svet da spasi ljude, nije samo figura koju treba gledati sa distance, već je prisutan u svakodnevnom životu svakog pojedinca. Njegovo poniženje na zemlji predstavlja poziv svakome od nas da prepoznamo njegovu pravu prirodu i da se susretnemo s njim u skromnosti i poniznosti.
Ova beseda nije samo teološka refleksija, već i poziv na akciju. U svetu prepunom nepravde, zablude i poruge, Hristovo učenje poziva sve nas na unutrašnju promenu i preispitivanje vlastitih vrednosti. Samo kroz veru i prepoznavanje Hristove prisutnosti u našim životima možemo doći do istinskog spasenja.
Na kraju, vladika Nikolaj izražava želju da svi mi budemo uzvišeni do vere koja nas može osloboditi i približiti Hristu. Njegove reči nas podsećaju da je u svakome od nas skriven potencijal za svetlost i istinu, i da je naša dužnost da učinimo sve što možemo da taj potencijal ostvarimo. „Gospode poniženi, uzvisi nas do ove vere. Tebi slava i hvala vavek. Amin.“ Ova molitva nas poziva da se obratimo Hristu, tražeći snagu da verujemo i da sledimo put svetlosti, čak i kada se suočavamo s izazovima i sumnjama.
