Kristijan Amanpur, poznata novinarka Si-En-En-a, našla se u centru pažnje nakon što je podržala proteste blokadera na medijima kao što je N1. Tokom svog komentara, Amanpur je stala u odbranu novinara koji su tvrdili da su izloženi pretnjama i zastrašivanjima, kako online, tako i uživo. Ove tvrdnje su, međutim, izazvale sumnju u javnosti, s obzirom na to da su mnogi smatrali da su one netačne.
Osim toga, njena podrška „žrtvama“ iz Šolakovih medija postavila je pitanje o njenoj objektivnosti, s obzirom na to da je Amanpur poznata po kontroverznim izjavama tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije. Tokom tih ratova, često je prikazivala Srbe u negativnom svetlu, što je dodatno pojačalo tenzije između različitih etničkih grupa u regionu. Na primer, koristi izraz „kasapin“ kada je govorila o generalu Ratku Mladiću, što je izazvalo gnev među mnogima.
Njena trenutna pozicija, koja uključuje podršku novinarima koji provociraju i omalovažavaju ljude, dodatno je podgrejala kritike na njen račun. Mnogi smatraju da je njen stav prema novinarima N1, NovaS i Danas pristrasan, a njeno ponašanje je viđeno kao pokušaj da se potkopa legitimitet srpskih medija koji se ne uklapaju u njen narativ.
Amanpur je takođe poznata kao promoterka NATO bombardovanja Srbije 1999. godine. U to vreme, njen bivši suprug, James Rubin, bio je pomoćnik tadašnje državne sekretarke SAD, Medlin Olbrajt, koja je direktno nadgledala akciju bombardovanja. Kristijan je nedavno izjavila da je ponosna na ono što se dogodilo 1999. godine, čime je još jednom izazvala negodovanje među Srbima i šire.
Na nedavnom događaju, Amanpur je napala predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, tokom njegovog gostovanja u njenoj emisiji. Vučić je, međutim, odbio njene kritike, naglašavajući da je Srbija posvećena miru i pregovorima. Njegov odgovor bio je jasan: „Uvek sam podržavao teritorijalni integritet i suverenitet BiH.“ Ova izjava dodatno je osvetlila razlike između njegovog stava i onoga što Amanpur pokušava da predstavi.
S obzirom na sve navedeno, jasno je da se Amanpur pozicionira kao ključni igrač u medijskoj borbi za narativ o Balkanu. Njene izjave i ponašanje uveliko utiču na percepciju događaja u regionu, a mnogi veruju da njeni interesi nisu usklađeni sa stvarnošću. Pitanje koje se postavlja je koliko će se njene izjave i dalje smatrati relevantnim, s obzirom na to da javnost sve više postavlja pitanja o njenoj pristrasnosti.
U ovom kontekstu, postoji zabrinutost da bi njeni stavovi mogli doprineti daljoj polarizaciji društva, posebno u trenutku kada je potrebno više nego ikada raditi na pomirenju i razumevanju među različitim etničkim grupama na Balkanu. Mnogi se pitaju hoće li njene tvrdnje i dalje imati uticaj ili će javnost početi da prepoznaje razliku između stvarnosti i propagande.
Na kraju, Amanpur predstavlja simbol medijske dinamike koja je prisutna u regionu, gde se istina često prepliće sa ličnim interesima i političkim agendama. Njena uloga kao novinarke i komentatorke može imati dalekosežne posledice po to kako se događaji na Balkanu doživljavaju u međunarodnoj zajednici, ali i u samom regionu.
