Toplotni udar je opasniji od sunčanice, ali ni sunčanica nije bezazlena, upozorava pedijatar dr. Olivera Čović Nestorović. Ona ističe da deca veoma teško podnose vrućine, iako to možda nije očigledno na prvi pogled.
Vrućine smetaju svima, od starih do mladih, a deca posebno teško podnose vrućine. Čović Nestorović ističe da deca nemaju dovoljno razvijen termoregulacioni i hormonski sistem, te da brzo dehidriraju. Važno je prepoznati simptome kod dece, kao što su razdražljivost i plačljivost, i pružiti im pomoć bez menjana njihovih navika.
Kada su odrasli u pitanju, najugroženije su trudnice, starije osobe i pacijenti sa hroničnim bolestima. Čović Nestorović objašnjava razliku između sunčanice i toplotnog udara. Sunčanica se manifestuje postepeno dok se organizam prilagođava visokim temperaturama, dok toplotni udar može nastupiti veoma brzo, za samo 20 minuta izloženosti visokim temperaturama.
Simptomi toplotnog udara uključuju naglo povećanje temperature, povraćanje, glavobolju, konfuziju i gubitak svesti. U slučaju sumnje na toplotni udar, hitna pomoć treba biti pozvana odmah. Važno je izbegavati visoke temperature od 9 do 15 časova, a u periodima toplotnih talasa kao što je ovaj, vreme se produžava na 7 do 19 sati.
Preventivne mere uključuju nošenje vode i redovno hidriranje, posebno kod dece koja bi trebala piti vodu svakih 15 minuta. Preporučuje se zaštita od direktnog sunčevog zračenja i izbegavanje fizičkih napora tokom vrućih dana.
Republički hidrometeorološki zavod izdao je upozorenje na izražen toplotni talas u Srbiji, sa maksimalnim dnevnim temperaturama koje mogu dostići i 40 stepeni Celzijusa. Tropske noći su takođe očekivane, a stanje vremena se smatra opasnim. Ove informacije ukazuju na važnost preduzimanja preventivnih mera kako bi se zaštitili od vrućina i sprečile potencijalne negativne posledice na zdravlje.
