Osnivač i predsednik kompanije Amazon, Džef Bezos, nedavno je izjavio da će u narednih 10 do 20 godina biti izgrađeni ogromni centri podataka u svemiru, čiji će kapaciteti iznositi više gigavata. Ovaj ambiciozan plan predviđa da će takvi svemirski centri na kraju nadmašiti one na Zemlji, zahvaljujući neprekidnoj solarnoj energiji koja će biti dostupna u svemiru.
Bezos je istakao da broj ovih centara, koji čuvaju računarsku infrastrukturu, eksponencijalno raste zbog sve veće upotrebe veštačke inteligencije i cloud računarstva. Ove tehnologije zahtevaju značajne količine električne energije i vode za hlađenje servera, što dodatno povećava potražnju za energijom na Zemlji. Tokom razgovora sa Džonom Elkanom, predsednikom kompanija Ferrari i Stellantis, na Italijanskoj tehnološkoj nedelji u Torinu, Bezos je naglasio da je siguran da će gradnja svemirskih centara podataka početi u narednom periodu.
Iako je teško precizirati tačan vremenski okvir, Bezos smatra da će se to dogoditi najkasnije za 20 godina. On je rekao da se nada da će u tom periodu započeti izgradnju ovih gigavatnih centara, koji će biti locirani izvan Zemljine atmosfere. Rojters navodi da koncept svemirskih centara podataka dobija na popularnosti među velikim tehnološkim kompanijama, jer potrebe za energijom za održavanje ovih operacija na Zemlji drastično rastu.
Jedna od ključnih prednosti svemirskih centara podataka, prema Bezosu, jeste dostupnost solarne energije 24/7. U svemiru, gdje nema oblaka niti kiše, mogućnost korišćenja solarne energije je značajno veća nego na Zemlji. Ovo bi moglo da smanji troškove operacija i omogućiti efikasnije upravljanje resursima. Bezos veruje da će, s obzirom na ove faktore, svemirski centri postati isplativiji od onih na Zemlji u narednim decenijama.
U svetu gde se tehnologije razvijaju brzinom svetlosti, potreba za novim rešenjima u oblasti čuvanja podataka postaje sve očiglednija. Sa porastom veštačke inteligencije i digitalne transformacije, kompanije se suočavaju sa izazovima u pogledu kapaciteta i potrošnje energije. Bezosova vizija svemirskih centara podataka može se posmatrati kao odgovor na te izazove, nudeći potencijalno rešenje za problem povećane potražnje za energijom.
Osim toga, izgradnja ovih centara mogla bi otvoriti nove mogućnosti za inovacije u tehnologiji i infrastrukturi. Svemirski podaci mogli bi se koristiti za unapređenje komunikacija, istraživanje i razvoj novih tehnologija. Bezosova ideja mogla bi takođe inspirisati druge kompanije da razmotre svemir kao potencijalno rešenje za svoje potrebe za čuvanjem podataka.
Međutim, izgradnja svemirskih centara podataka dolazi sa svojim izazovima. Tehnološka i finansijska ulaganja potrebna za realizaciju ovog projekta biće ogromna. Takođe, postavlja se pitanje kako će biti osigurana bezbednost podataka u svemiru, kao i kako će se rešiti potencijalni problemi sa transportom i održavanjem opreme u ekstremnim uslovima svemira.
Ipak, Bezos je optimističan u vezi sa budućnošću svemirskih centara podataka. On veruje da će tehnologija napredovati dovoljno da omogući realizaciju ovih ideja i da će svemir postati nova granica za tehnološki razvoj. U svetu gde su podaci postali nova nafta, svemirski centri podataka mogli bi predstavljati sledeći korak u evoluciji informacionih tehnologija.
U zaključku, ideja o izgradnji svemirskih centara podataka otvara nova vrata za istraživanje i inovacije u tehnologiji. Džef Bezos svojim vizijama o budućnosti inspiriše mnoge i postavlja temelje za novu eru u čuvanju i obradi podataka. Iako su pred nama mnogi izazovi, mogućnost korišćenja svemirske energije i resursa može doneti revoluciju u načinu na koji pristupamo tehnologiji i održavanju infrastrukture.
