Seizmološkinja sa Rudarsko-geološkog fakulteta Ana Mladenović izjavila je da zemljotresi u severnom delu Srbije nisu česti, ali da njihova pojava nije neočekivana. Tokom prve nedelje maja, registrovano je desetak zemljotresa, ali Mladenović naglašava da to nije uvod u jači zemljotres. Ona objašnjava da je područje Bezdana, gde se dogodio najjači zemljotres magnitude 4,1 po Rihteru, deo Panonskog basena, koji je seizmički najmanje aktivan u Srbiji. Razlog tome je što je Bezdansko područje najudaljenije od glavnih izvora seizmičke energije, kao što su Jadranska obala, Karpati i Grčka.
Mladenović ističe da su rasedi koji generišu zemljotrese u ovom regionu duboko ispod sedimenata Panonskog basena, pa su takvi događaji retki, ali ne i iznenađujući. Slabiji zemljotresi koji su se javili nakon glavnog događaja u Bezdanu su tipični naknadni udari, gde se energija oslobođena glavnim zemljotresom preraspodeljuje na okolne rasede, izazivajući manje potrese. Kada se u Srbiji desi zemljotres magnitude četiri ili pet, serija slabijih udara obično znači smirivanje tla.
Zemljotresi nastaju usled oslobađanja tektonske energije akumulirane u zemljinoj kori. Zemljina kora može da akumulira samo određenu količinu energije, a kada se dostigne maksimum, dolazi do njenog oslobađanja, što rezultira zemljotresom. U nekim slučajevima energija se oslobađa bez potresa koji su vidljivi ljudima, ali kada su pomeranja duž raseda veća, pojavljuju se seizmički udari.
Mladenović je naglasila da je precizno predviđanje vremena i mesta zemljotresa i dalje nemoguće, ali seizmolozi mogu proceniti potencijalnu seizmičku opasnost u naredne dve godine na osnovu geoloških istraživanja i analize aktivnih raseda. Prateći geološke procese koji dovode do formiranja zemljotresa, kao i aktivnost raseda, mogu se proceniti potencijalni zemljotresi, ali ne i tačno vreme njihove pojave.
Šteta izazvana zemljotresima, poput onog na severu Srbije, često je posledica starosti objekata i neadekvatne gradnje. Savremeni objekti u Srbiji projektuju se uzimajući u obzir seizmičnost područja i očekivano ubrzanje tla tokom zemljotresa. Međutim, starije građevine ili one u kojima se ne poštuju građevinski standardi mogu biti znatno ugrožene.
Mladenović je dodala da se zgrade projektuju za određeni intenzitet zemljotresa, koji određuje koliko će ljudi osetiti potres na površini. Takođe, naglasila je da u Srbiji nikada nije registrovan zemljotres sa magnitudom većom od šest, a najjači instrumentalno registrovani zemljotres dogodio se na Kopaoniku 1980. godine, sa magnitudom 5,9.
Edukacija stanovništva o pravilnom ponašanju tokom zemljotresa je od ključnog značaja. Mladenović ukazuje da ljudi često mogu sami sebi da naprave problem ako paniče tokom potresa, kao što su trčanje niz stepenice ili pokušavanje izlaska kroz prozor. Ističe da je važno ostati pribran i sačekati da potres prođe.
S obzirom na seizmičku aktivnost, Mladenović ukazuje na to da su Turska, Grčka, Italija i područje Jadrana znatno aktivniji od Srbije zbog sudaranja Afričke i Evroazijske ploče. Takođe, naglašava da nema naučnih dokaza da je broj velikih zemljotresa u svetu povećan u poslednjim godinama. Geološki procesi na Zemlji su danas slični onima pre više desetina hiljada godina, iako je interesovanje javnosti i brzina širenja informacija porasla.
Na pitanje o mogućem uticaju čoveka na pojavu zemljotresa, Mladenović je odgovorila da su takve tvrdnje „u domenu naučne fantastike“. Čovek može izazvati veoma male potrese, poput onih tokom miniranja u rudnicima, ali ne može izazvati razorne zemljotrese, jer bi za to bila potrebna ogromna količina energije usmerena duboko u Zemljinu koru, što je van ljudskih mogućnosti.
