Ako pogledate zapadnu Evropu u ovom trenutku, teško ćete naći mesto gde nije vruće. U Ujedinjenom Kraljevstvu temperature su u utorak prešle 35 stepeni Celzijusovih, što je više od dva stepena iznad dosadašnjeg rekorda za maj. Ova vrućina bi se smatrala izuzetnom čak i usred leta, a kamoli u proleće, saopštio je britanski Meteorološki zavod. „Apsolutno zapanjujuće“, komentariše Friderike Oto, profesorka klimatskih nauka na Imperijal koledžu u Londonu. Piter Torn, direktor Ikarus centra za klimatska istraživanja na Univerzitetu Mejnut u Irskoj, dodaje: „Zapanjujuće ludo“.
Francuska se takođe suočava sa neviđenim toplotnim talasom koji je došao rano, prema nacionalnoj meteorološkoj službi Meteo-France. Stotine temperaturnih rekorda oboreno je širom zemlje, dok je rekord majskih temperatura u Irskoj premašen za više od jednog stepena. Nemačka, Italija, Španija i Švajcarska suočavaju se s neuobičajeno visokim temperaturama za proleće.
Neposredni uzrok toplotnog talasa je „toplotna kupola“ – kada se oblast visokog pritiska „zaglavi“ iznad Evrope, zarobljavajući topli vazduh ispod nje. Ipak, naučnici smatraju da su klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem, koje su uglavnom rezultat sagorevanja fosilnih goriva, dodatno pojačale ovu vrućinu. Tokom poslednjih 30 godina, Evropa se zagrevala za 0,56 stepeni po deceniji, što je više nego dvostruko u odnosu na globalni prosek, prema podacima klimatske službe Kopernikus.
Iako se ova promena može činiti malom, u klimatskim terminima predstavlja ogromnu promenu. Ričard Bets, šef istraživanja klimatskih uticaja u Meteorološkoj službi Ujedinjenog Kraljevstva, naglašava: „Kada imamo toplotni talas, on je sada jači, jer se dešava na vrhu već zagrejanije klime.“ On dodaje da su ovi rekordi možda ekstremniji i dolaze ranije nego što su očekivali.
Vrućina nije ograničena samo na Evropu. U Delhiju u Indiji temperature su dostigle 45 stepeni. Kako naučnici prikupljaju podatke o temperaturama iz godine u godinu, klimatski rekordi bi zapravo trebalo da postanu ređi u stabilnoj klimi. Međutim, kada se pojavi toplotni sistem poput ovog nedeljnog toplotnog „doma“, razlika u odnosu na prethodne rekorde može biti ogromna.
Erik Fišer, profesor na Institutu za atmosferu i klimatske nauke na ETH Cirih, objašnjava: „Prolazimo kroz period veoma brzog zagrevanja. Ako se isti vremenski događaji iz 1970-ih ponove danas, oni neće biti samo malo topliji, već će jednostavno razbiti rekorde.“
Ovaj nedeljni toplotni talas u Evropi nije izolovan slučaj. U martu, oko 30 odsto aktivnih meteoroloških stanica u SAD zabeležilo je nove temperaturne rekorde za to doba godine. Razlika u odnosu na prethodne rekorde u zapadnim delovima SAD bila je „potpuno apsurdna“, smatra glavni naučnik američke klimatske istraživačke grupe Barkli Eart, Robert Rohde.
Toplotni talasi koji „razbijaju rekorde“ dešavaju se u svetu koji je u proseku oko 1,4 stepena topliji nego krajem 19. veka. Globalno zagrevanje bi moglo dostići skoro 3 stepena do kraja veka, prema trenutnim klimatskim politikama vlada širom sveta. To će značiti još temperaturnih rekorda, što predstavlja poseban izazov za zemlje poput Ujedinjenog Kraljevstva i Švajcarske, koje nisu građene za ekstremne vrućine.
Profesor Oto upozorava: „Klima u kojoj danas živimo jednostavno nije ona u kojoj smo odrasli, a naše zgrade i infrastruktura su potpuno nespremne za ono što dolazi.“ Do 1990. godine, temperaturni rekord u Ujedinjenom Kraljevstvu iznosio je 36,7 stepeni, zabeležen 1911. Od tada je nekoliko puta oboren i sada iznosi 40,3 stepena, zabeležen u julu 2022. godine.
U svetlu daljih klimatskih promena, profesor Bets upozorava da će još veće temperature uskoro postati realna mogućnost. „Sve dok ne smanjimo globalne emisije ugljenika na neto nulu, nastavićemo da zagrevamo planetu i temperaturni rekordi će nastaviti da se obaraju“, zaključuje on.
