Rezultati parlamentarnih izbora u Mađarskoj doneli su očekivanu promenu, kako ocenjuje direktor Instituta za evropske studije Slobodan Zečević. On ističe da je izborni sistem, kao i mobilizacija birača, odigrala ključnu ulogu u ovim izborima. Lider stranke Tisa, Peter Mađar, osvojio je oko 53 odsto glasova, ali zahvaljujući izbornim pravilima, došao je do dvotrećinske većine u parlamentu.
Zečević objašnjava da je Tisa dobila mnogo više poslaničkih mesta nego što bi realno mogla da osvoji na osnovu procenta glasova. To je rezultat izbornog sistema koji je usvojio Viktor Orban, koji favorizuje najjaču stranku. U ovom sistemu, 106 poslanika bira se po većinskom sistemu, što znači da kandidat koji osvoji najviše glasova u izbornoj jedinici ulazi u parlament. Tisa je u ovom delu sistema ostvarila značajnu prednost.
Pored toga, proporcionalni deo sistema takođe donosi dodatne bonuse najjačoj političkoj opciji, što je trenutno išlo u korist Mađara, iako je prvobitno zamišljeno da ojača Orbanovu poziciju. „Ovaj sistem pogoduje onome ko je na dan izbora najjači u biračkom telu, a ovoga puta to je bila Tisa“, naglašava Zečević.
Jedan od ključnih faktora pobede, kako dodaje, jeste i rekordna izlaznost, koja se kretala blizu 80 procenata. Ovo ukazuje na značajnu mobilizaciju birača i osećaj zasićenja Orbanovom vlašću nakon 16 godina. Posebno je izražena želja mladih za promenama.
Zečević takođe ističe da je podrška Tisi prešla ideološke granice. „Nisu svi birači ideološki uz Mađara. Ima i levičara koji ga ne podržavaju u potpunosti, ali su odlučili da glasaju za njega kako bi došlo do promene. To je bio svojevrstan konsenzus birača“, dodaje.
Govoreći o odnosima Srbije i Mađarske, Zečević naglašava da bi oni trebali ostati stabilni bez obzira na političke promene. „Mi smo susedne zemlje, imamo mađarsku manjinu u Srbiji i srpsku u Mađarskoj. Nema ozbiljnih međunacionalnih tenzija i to je realnost koja nalaže dobre odnose. Geografija i ekonomija su važniji od ideologije“, kaže on.
Ipak, upozorava da bi promena vlasti u Budimpešti mogla uticati na odnose Mađarske prema Srbiji unutar Evropske unije. „Prioritet nove vlade biće normalizacija odnosa sa Briselom. U tom smislu, Mađar verovatno neće snažno podržavati Srbiju ukoliko se to kosi sa interesima EU. Izgubljeni evropski fondovi i visoka inflacija bili su važan faktor u njegovoj kampanji“, navodi Zečević.
Nova vlast mogla bi da napravi određene spoljnopolitičke zaokrete, uključujući podršku finansijskoj pomoći Ukrajini i distanciranje od bliskih odnosa sa Rusijom. „To će svakako uticati i na regionalne odnose“, ocenjuje on.
Kada je reč o zajedničkim projektima Srbije i Mađarske, kao što je brza pruga Beograd-Budimpešta, Zečević smatra da ne bi trebalo očekivati prekide. „Projekti poput ovog su u interesu obe zemlje i nadam se da će biti nastavljeni“, kaže on.
Takođe, naglašava da će biti važno pratiti stav nove mađarske vlasti prema energetskim pitanjima, uključujući saradnju kompanija kao što su MOL i NIS. „To će zavisiti od procena nove vlade i njihovih ekonomskih prioriteta, ali će svakako biti značajan faktor u odnosima dve zemlje“, zaključuje Zečević.
U emisiji Euronews Region, profesor Robert Čehija sa Korvinovog Univerziteta u Budimpešti i urednik Euronewsa u Briselu, Serđa Kantone, takođe su komentarisali ove promene. Kantone je istakao da je prerano govoriti o većem političkom zaokretu, ali se očekuje promene u odnosu prema Briselu. „To je bio prvi veći uspeh za Brisel posle mnogo godina, koji pokazuje da je populistički talas donekle zauzdan“, rekao je on.
Sve u svemu, izbori u Mađarskoj doneli su značajne promene, a nova vlast će se suočiti sa izazovima kako unutar zemlje, tako i na međunarodnoj sceni.
