Put do Brisela za pet balkanskih prestonica popločan je dobrom voljom i dugačkim spiskom želja koje se umnožavaju. Evropska unija polako otvara svoja vrata, ali svetlo mogućeg članstva bledi usled međusobnih tenzija među zemljama regiona. U ovom kontekstu, nameće se pitanje: kakva je stvarna evropska perspektiva Balkana? Gde se nalazi granica između želja i realnosti? Da li će nove članice uživati sve privilegije ili će se suočiti sa ograničenim pravima unutar evropske zajednice?
U razgovoru sa stručnjacima iz regiona, kao što su Dragiša Mijačić, direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj, i Predrag Zenović, glavni pregovarač Crne Gore sa Evropskom unijom, osvetljena su neka od tih pitanja. Mijačić ističe da je put ka članstvu u EU izuzetno kompleksan, a izazovi se često javljaju zbog unutrašnjih problema i političkih tenzija među državama. „Svaka država ima svoje specifičnosti, ali zajednički cilj bi trebao biti jačanje regionalne saradnje“, naglašava Mijačić.
S druge strane, Zenović dodaje da je Crna Gora bila na putu ka EU, ali se suočava sa izazovima poput reformi u pravosudnom sistemu i borbi protiv korupcije. „Napredak se mora meriti i u kontekstu unutrašnjih reformi, a ne samo kroz političke pregovore sa EU“, kaže Zenović. On naglašava da je važno da zemlja bude spremna da ispuni kriterijume koje EU postavlja, kako bi se izbegle frustracije i razočaranja.
Iz Brisela, ambasador i šef Misije Bosne i Hercegovine u Evropskoj uniji, Obrad Kesić, ističe da su izazovi sa kojima se suočava Balkan višeslojnog karaktera. „Nedostatak političkog konsenzusa unutar zemalja regiona predstavlja veliki izazov. Bez stabilnosti i saradnje, teško ćemo napredovati prema EU“, naglašava Kesić. On dodaje da je važno da se zemlje Balkana fokusiraju na zajedničke interese i ciljeve, kako bi ojačale svoje pozicije u procesu pridruživanja.
Politički analitičar iz Tirane, Ben Andoni, takođe ukazuje na značaj regionalne saradnje. „Balkan se mora posmatrati kao celina. Mnoge države se suočavaju sa sličnim problemima, a zajednički pristup može doneti rešenja“, smatra Andoni. On ističe da su ekonomski i politički interesi često u sukobu, što dodatno otežava proces integracije.
U svetlu ovih razgovora, postavlja se pitanje kakve privilegije će buduće članice EU imati. Mijačić smatra da će nove članice, ukoliko uspeju da ispune sve potrebne kriterijume, imati priliku da uživaju u svim privilegijama koje članstvo u EU donosi. Međutim, Zenović upozorava da bi moglo doći do situacije u kojoj bi nove članice mogle biti suočene sa ograničenim pravima, što može uticati na njihovu sposobnost da se razvijaju unutar EU.
Kesić naglašava da je važno da se stvore jasne strategije za integraciju, kako bi se izbegle tenzije i nesuglasice među zemljama. „Svi moramo raditi zajedno kako bismo ostvarili napredak. Samo kroz saradnju možemo da stvorimo stabilniji i prosperitetniji region“, zaključuje Kesić.
Na kraju, iako je put do Brisela dug i pun prepreka, zajednički napori i dobra volja mogu otvoriti vrata evropske budućnosti za zemlje Balkana. Ključno je da se svi akteri, kako na političkom, tako i na društvenom nivou, posvete izgradnji poverenja i saradnje, kako bi ovaj proces bio uspešan i održiv.
U narednim godinama, biće ključno pratiti razvoj situacije na Balkanu i reakcije Evropske unije, kao i napredak svake pojedinačne zemlje ka članstvu. U tom kontekstu, važno je ostati optimističan, ali i realan u očekivanjima.
