U Briselu se danas održava sastanak Saveta za spoljne poslove, na kojem se očekuje važna rasprava o daljim koracima prema uvođenju sankcija Rusiji i pružanju finansijske pomoći Ukrajini. Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kalas, najavila je da se nada da će isplata prve rate dogovorenog kredita od 90 milijardi evra za Ukrajinu uskoro početi. Takođe, istakla je da Evropska unija želi da ubrza proces pristupanja Moldavije EU, naglašavajući da „Pridnjestrovlje neće predstavljati prepreku evropskoj budućnosti te zemlje“.
Aleksandra Kolaković, stručnjakinja sa Instituta za političke studije, komentarišući sastanak, rekla je da je on veoma bitan jer okuplja ministre spoljnih poslova članica EU i predstavnike zemalja kandidata. Kolaković je naglasila da se očekuje rasprava o usklađivanju spoljne politike EU, kao i o aspektima bezbednosti i evrointegracijama, posebno u kontekstu Zapadnog Balkana. Takođe je podsetila na planirani sastanak u junu u Tivtu, koji će imati značajnu težinu za jačanje evropske perspektive svih država u regionu.
Kalas je uoči sastanka potvrdila da se očekuje usvajanje novih sankcija protiv Rusije i isplata prve rate kredita Ukrajini. Kolaković je ukazala na to da podrška Ukrajini postaje sve koherentnija i jača, što predstavlja važnu strategiju EU za neutralizaciju ruskog uticaja. Ona je istakla da je važno očuvati EU kao ključnog aktera u međunarodnim odnosima i da se očekuje da će današnje odluke dodatno potvrditi posvećenost EU jačanju Ukrajine.
U vezi sa evrointegracijama, evropska komesarka za proširenje, Marta Kos, izjavila je da Srbija nije dobila „ni evro“ od usvajanja „Mrdićevih zakona“ i izrazila nadu da će Srbija ispuniti kriterijume potrebne za dobijanje finansijske pomoći. Kolaković je konstatovala da su ti zakoni bitan korak ka dobijanju novca, ali da su i dalje potrebni napori na polju vladavine prava i slobode medija.
Osim toga, Kolaković je komentarisala situaciju u Moldaviji, koja ima proevropsku vladu i predsednicu Maju Sandu. Moldavija se suočava sa izazovima poput korupcije, ali dobija značajnu finansijsku pomoć od EU. U tom kontekstu, ona je istakla da Pridnjestrovlje „nije kamen spoticanja“ za evropske integracije Moldavije, ali je i naglasila da će se morati pronaći rešenja za postojeće probleme.
U poređenju situacije Pridnjestrovlja i Kosova, Kolaković je ukazala na istorijske razlike, ali i na to da zapadne zemlje često posmatraju ta pitanja kao deo nasleđa raspada Sovjetskog Saveza i SFRJ. Istakla je da postoji razlika u priznavanju ovih teritorija, jer Kosovo uživa priznanje mnogih država, dok Pridnjestrovlje nije priznato od strane značajnog broja zemalja.
Kolaković je zaključila da je važno da EU integriše sve delove evropskog kontinenta, uz mogućnost ubrzane integracije. Pomenula je da bi se za Moldaviju mogao primeniti model sličan onom na Kipru, gde bi deo teritorije mogao ostati van punih evrointegracija.
Ova situacija u Moldaviji i Pridnjestrovlju postavlja ključna pitanja o budućnosti evropskih integracija, a Kolaković veruje da će Srbija, uprkos izazovima, imati priliku da se uključi u EU, uz podršku evropskih zvaničnika koji naglašavaju da Srbija pripada evropskoj porodici naroda.
