Evropska unija nastoji da do kraja decenije smanji svoju zavisnost od zemalja kao što je Kina za snabdevanje mineralima, što je postalo posebno važno usled rastućih geopolitičkih tenzija. U svetu u kojem se vodi trka za resursima potrebnim za proizvodnju novih tehnologija, uključujući mikročipove, solarne panele i električne automobile, EU se suočava s izazovima kako bi ostala konkurentna.
S obzirom na to da potražnja za određenim mineralima, poput litijuma, naglo raste, EU je prepoznala potrebu za smanjenjem zavisnosti od stranih izvora. Očekuje se da će potražnja za litijumom, ključnim za baterije električnih vozila, porasti dvanaest puta do 2030. i čak dvadeset jedan put do 2050. godine. Ipak, trenutna situacija je zabrinjavajuća: 100% teških retkih zemnih elemenata dolazi iz Kine, dok 99% borona dolazi iz Turske, a 71% platine iz Južne Afrike.
Kako bi se suočila s ovom situacijom, EU se oslanja na Zakon o kritičnim sirovinama (CRMA), usvojen marta 2022. godine, koji ima za cilj smanjenje ranjivosti kroz veću eksploataciju minerala na evropskom tlu i partnerstva s resursno bogatim zemljama. Do sada je potpisano 14 sporazuma, uključujući one s Srbijom, Australijom, Grenlandom, Čileom i Demokratskom Republikom Kongo. Zakon identifikuje 34 materijala kao kritične, od kojih je 17 označeno kao strateški, uključujući litijum, grafit, nikal, kobalt i bakar.
Ambiciozni ciljevi postavljeni su za EU: do 2030. godine EU treba da vadi 10% i preradi 40% svoje godišnje potrošnje strateških sirovina, dok bi 25% trebalo da reciklira. Recikliranje sirovina iznad zemlje, poznato kao urbani rudnik, predstavlja atraktivnu opciju, ali trenutno su stope recikliranja niske zbog nedovoljno razvijenih tehnologija, visokih troškova i neefikasnih sistema za sakupljanje.
EU planira da prevaziđe prepreke smanjenjem administrativnih tereta, olakšanjem pristupa finansijama i skraćivanjem rokova za dobijanje dozvola. Na primer, trenutni rokovi za vađenje su 27 meseci, dok je za preradu i reciklažu potrebno 15 meseci. Međutim, ekološki problemi i otpor lokalnih zajednica mogli bi predstavljati izazove za ove projekte.
Planovi za vađenje litijuma u Portugalu naišli su na otpor zbog potencijalne štete po životnu sredinu. Slična situacija se desila u Srbiji, gde su prošlog leta izbili protesti zbog planova za otvaranje najvećeg rudnika litijuma u Evropi u dolini Jadar, što je izazvano sporazumom EU sa srpskom vladom.
U međuvremenu, američki predsednik Donald Tramp usvaja agresivniji pristup u trci za mineralima, tražeći pristup bogatstvima Ukrajine u zamenu za vojnu podršku, dok preti aneksijom Kanade, bogate resursima. Trampova administracija vrši pritisak na Ukrajinu da potpiše sporazum u zamenu za nastavak vojne pomoći, te traži gotovo neograničen pristup njenim mineralnim bogatstvima.
Ova situacija donosi moralne dileme za EU, posebno kada sklapaju sporazume s područjima pogođenim sukobima, gde prihodi od trgovine mineralima mogu finansirati oružane grupe i kršenje ljudskih prava. Na primer, Ruanda je nedavno postala predmet pažnje zbog podrške pobunjeničkim grupama u istočnoj Demokratskoj Republici Kongo, a EU je saopštila da je njen sporazum o sirovinama s Ruandom „pod revizijom“ nakon što su pobunjenici preuzeli kontrolu nad teritorijom.
Dok EU nastoji da se učvrsti na novom globalnom tržištu minerala, suočava se s brojnim izazovima, uključujući ekološke brige i geopolitičke pritiske, što će oblikovati njen put ka energetskoj nezavisnosti i održivosti u budućnosti.
