Evropska unija se priprema da do kraja 2027. godine potpuno ukine uvoz ruskog gasa i nafte, a mnoge članice s izlazom na more planiraju da izgrade LNG terminale kako bi obezbedile alternativne izvore snabdevanja. Srbija, s druge strane, svoje energetske strategije zasniva na diverzifikaciji snabdevanja, pre svega kroz izgradnju gasnih interkonektora sa Rumunijom i Severnom Makedonijom.
Od 27 država članica EU, samo pet nema izlaz na more, što predstavlja izazov za Mađarsku, Austriju, Češku, Slovačku i Luksemburg, jer im LNG terminali nisu dostupni. Ova postrojenja su ključna za prijem, skladištenje i pretvaranje tečnog prirodnog gasa (LNG) u gasovito stanje, a njihova izgradnja može koštati od nekoliko stotina miliona do više milijardi evra, zavisno od tipa i lokacije.
Prema izvorima iz Reutersa, izgradnja terminala u nemačkom gradu Štade počinje 2024. godine i mogla bi koštati oko 1,6 milijardi evra. Za EU, alternativni izvori gasa uključuju gas iz Norveške, istočnog Mediterana i LNG iz Sjedinjenih Američkih Država, iako ruski gas ostaje znatno jeftiniji u poređenju s američkim LNG.
Od početka 2023. godine, Evropska unija je započela postepenu obustavu uvoza ruskog gasa putem plana REPowerEU, s ciljem potpunog embarga do kraja 2027. godine. Mađarska i Slovačka su dobile privremena izuzeća zbog svoje visoke zavisnosti od ruskog gasa i infrastrukturalnih ograničenja.
Zabrana uvoza ruskog gasa prema kratkoročnim ugovorima stupa na snagu nakon 17. juna 2026. godine, dok dugoročni ugovori ostaju na snazi do 30. septembra 2027. godine. Kada je reč o tečnom prirodnom gasu, zabrana prema kratkoročnim ugovorima počinje 25. aprila 2024, dok za dugoročne ugovore važi od 1. januara 2027. godine.
Važno je napomenuti da ova odluka ne utiče na tranzit ruskog gasa prema trećim zemljama, ali Srbija, kao kandidat za članstvo u EU, treba da uskladi svoje zakonodavstvo s propisima Unije, uključujući energetsku politiku. Iako se mnogi mediji fokusiraju na rat u Ukrajini kao uzrok promene politike EU prema ruskom gasu, predstavnici EU u Srbiji naglašavaju da je rat samo ubrzao već donete odluke.
Srbija je trenutno visoko zavisna od ruskog gasa, koji čini otprilike 80% njenog ukupnog uvoza. Ovaj gas dolazi preko Balkanskog toka, kroz Tursku i Bugarsku. U 2024. godini, Srbija je počela da uvozi gas iz Azerbejdžana preko gasnog interkonektora Dimitrovgrad-Niš, s godišnjim isporukama od 400 miliona kubnih metara. Ove promene omogućavaju Srbiji da diversifikuje svoje izvore snabdevanja i smanji zavisnost od jednog snabdevača.
Trenutno, Srbija radi na izgradnji dodatnih interkonekcija sa Rumunijom i Severnom Makedonijom, a postoji i mogućnost povezivanja s Hrvatskom putem LNG terminala na ostrvu Krk. Ove interkonekcije omogućavaju snabdevanje gasom iz različitih izvora, uključujući gasovode BRUA i TANAP, kao i terminale za tečni prirodni gas u Grčkoj i Hrvatskoj.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je planove za nabavku 500 miliona kubnih metara gasa godišnje kroz zajedničku nabavku Evropske unije, što predstavlja značajan deo potreba Srbije. Pored toga, Srbija i Rusija imaju dogovor o kratkoročnim produženjima snabdevanja, a očekuje se da će se trenutni ugovor produžiti do kraja septembra 2024. godine.
U svetlu ovih promena, Srbija se suočava s izazovima u pogledu energetske bezbednosti, posebno sa smanjenjem zavisnosti od ruskog gasa i preusmeravanjem na diversifikovane izvore snabdevanja. U budućnosti, Srbija će morati da balansira između svojih energetskih potreba i zahteva EU kako bi obezbedila stabilno i sigurno snabdevanje energijom.
