Modna i tekstilna industrija su među najvećim zagađivačima životne sredine, sa godišnjim otpadom od 12 miliona tona u Evropskoj uniji. U cilju smanjenja ovog problema, Evropska komisija je donela novu Uredbu o ekološkom dizajnu koja stupa na snagu od jula, a koja zabranjuje uništavanje neprodate odeće i podstiče reciklažu. Očekuje se da će Srbija, prema svojoj regulativi, implementirati slične mere u naredne tri godine.
Na radionici održanoj u Evropskoj kući u Beogradu, istaknuto je da brza moda, koja se oslanja na sintetičke materijale, ima značajne ekološke posledice. Procenjuje se da proizvodnja tekstila uzrokuje 20% globalnog zagađenja vode, pretežno zbog bojenja, i 10% emisije ugljenika. U svetu se godišnje odbacuje više od 100 miliona tona odeće, a oko 80% završi na deponijama ili u spalionicama.
U Srbiji će proces odvojenog sakupljanja tekstilnog otpada početi tek za tri godine, dok stručnjaci pozivaju pojedince da doprinesu smanjenju otpada već sada. Slađana Milović, direktorka Klastera modne i odevne industrije Srbije, naglašava da se industrija u Srbiji ne može porediti sa onom u Evropi, koja ima razvijene zakonske regulative i podršku. Srbija pokušava da ponovo upotrebi materijale i smanji otpad kroz ekološke pristupe.
Istraživanja pokazuju da modna industrija zagađuje više od naftnog sektora, a emisije gasova staklene bašte iznose 1,2 milijarde tona godišnje. Problemi uključuju povećanu potrošnju vode, zagađenje reka, upotrebu hemikalija i stvaranje velikih količina čvrstog otpada. Na godišnjem nivou, proizvodnja tekstila troši 1,5 biliona tona vode, a za bojenje jedne tone tkanine potrebno je oko 200 tona vode.
Većina tekstila u Srbiji završava na deponijama, dok se samo 60 tona reciklira, iako u zemlji postoji više od 1.050 preduzeća koja zapošljavaju oko 54.000 radnika. Prema podacima, prosečna porodica u Srbiji stvara oko 30 kilograma tekstilnog otpada godišnje. Stručnjaci ističu da je potrebno razviti rešenja za ovaj problem, jer se reciklirani materijali često ne koriste zbog viših troškova.
Prema rečima Maje Radetić, profesorke Tehnološko-metalurškog fakulteta, prelazak na cirkularnu ekonomiju zahteva vreme i razvoj novih tehnologija. Takođe, postojeće materijale teško je zameniti ekološki prihvatljivijim alternativama. Međutim, nova Uredba Evropske komisije može biti podsticaj za promenu pristupa brendova prema upotrebi recikliranih materijala.
Novi zahtevi za ekološki dizajn i reciklažu predstavljaju šansu za transformaciju industrije koja je dugo ignorisala svoje ekološke posledice. U svetlu ovih promena, pitanje je da li će industrija biti spremna da se prilagodi kako bi smanjila svoj negativni uticaj na planetu.
