Evropska unija je danas donela odluku o ukidanju ekonomskih sankcija Siriji, u okviru napora da se podrži proces tranzicije i oporavka zemlje nakon smene bivšeg predsednika Bašara al-Asada. Ova odluka usledila je nakon što su ministri spoljnih poslova EU prošle nedelje postigli politički sporazum o ukidanju sankcija, prema izveštaju Reutersa.
U saopštenju Evropskog saveta naglašeno je da će Unija zadržati sankcije koje se odnose na Asadovu vladu, kao i bezbednosna ograničenja. Međutim, istovremeno će biti uvedene nove sankcije protiv pojedinaca i entiteta koji su povezani sa porastom međureligijskog nasilja u martu. Ovaj pristup ukazuje na to da EU želi da održi pritisak na one koji krše ljudska prava i doprinose nestabilnosti u zemlji.
„Savet će nastaviti da prati razvoj događaja na terenu i spreman je da uvede dodatne restriktivne mere protiv onih koji krše ljudska prava i podstiču nestabilnost u Siriji,“ dodaje se u saopštenju.
Ova odluka EU dolazi nakon što je američki predsednik Donald Tramp prethodno najavio ukidanje sankcija Siriji. Uklanjanje američkih sankcija, koje su odvajale Siriju od globalnog finansijskog sistema, otvorilo bi put za veće angažovanje humanitarnih organizacija koje rade u toj zemlji. Ova promena bi olakšala strana ulaganja i trgovinu, što je od suštinskog značaja dok se zemlja oporavlja od 14-godišnjeg građanskog rata.
Sankcije su bile uvedene kao odgovor na brutalne represije koje je Asadova vlada sprovodila tokom sukoba, ali sada se čini da međunarodna zajednica prepoznaje potrebu za podrškom obnovi i stabilizaciji Sirije. Mnogi analitičari smatraju da je ovo značajan korak ka normalizaciji odnosa između Sirije i međunarodne zajednice, posebno s obzirom na to da se situacija u zemlji polako smiruje.
Prema procenama, Sirija se suočava sa ogromnim izazovima u obnovi infrastrukture, ekonomije i društvenih struktura nakon dugotrajnih sukoba. Humanitarne organizacije ističu da je neophodna dodatna pomoć kako bi se zadovoljile osnovne potrebe stanovništva, koje se suočava sa siromaštvom, gladi i oskudicom osnovnih resursa.
U međuvremenu, dok se EU i SAD kreću ka ukidanju sankcija, neki kritičari upozoravaju na moguće posledice. Postoji zabrinutost da bi ukidanje sankcija moglo ojačati Asadovu vlast i omogućiti mu da zadrži kontrolu nad ključnim resursima i teritorijama. Takođe, postoji strah od mogućeg pogoršanja situacije u vezi sa ljudskim pravima, ukoliko se ne postave jasni uslovi za pomoć i investicije u zemlju.
U svetlu ovih dešavanja, važno je napomenuti da će EU nastaviti da prati situaciju u Siriji i da će biti spremna da preduzme dodatne mere ukoliko se situacija pogorša. Ovaj balans između podrške humanitarnim naporima i pritiska na vlasti predstavlja izazov za evropsku politiku prema Siriji.
S obzirom na to da se svet suočava sa brojnim krizama, uključujući i humanitarne, ekonomije i političke tenzije, važno je da međunarodna zajednica ostane posvećena pomaganju zemljama u oporavku, kao i očuvanju ljudskih prava i stabilnosti. U tom smislu, odluka o ukidanju sankcija može biti viđena kao prvi korak ka novoj eri u odnosima između Sirije i međunarodne zajednice, ali i kao podsticaj za dalji razvoj i napredak u regionu.
