U Evropskoj uniji, prema podacima koje je objavio Evrostat, u 2024. godini 25.2% finalne potrošnje energije dolazilo je iz obnovljivih izvora. Ovo predstavlja povećanje od 0.7% u odnosu na prethodnu godinu, što naglašava kontinuirani trend rasta upotrebe obnovljivih izvora energije u EU. Ova statistika pokazuje značajne napore zemalja članica u prelasku na održivije energetske resurse, što je ključni deo strategije EU o klimatskim promenama i smanjenju emisije ugljen-dioksida.
Evropska unija postavila je ambiciozne ciljeve kada je u pitanju smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i povećanje udela obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji. U okviru Evropskog zelenog plana, koji je predstavljen 2019. godine, EU je zacrtala cilj da do 2050. godine postane klimatski neutralna. Ovaj cilj zahteva značajne promene u načinu na koji se energija proizvodi i koristi.
Obnovljivi izvori energije uključuju energiju sunca, vetra, hidroenergiju, bioenergiju i geotermalnu energiju. U poslednjim godinama, solarne i vetroelektrane su postale posebno popularne u mnogim zemljama članicama EU. Na primer, Nemačka i Španija su među liderima u instalaciji solarnih panela, dok su Danska i Švedska poznate po svojim kapacitetima u vetroenergiji.
Jedan od ključnih faktora za rast udela obnovljivih izvora energije u potrošnji je i podrška EU kroz različite finansijske instrumente i programe. EU je investirala značajna sredstva u istraživanje i razvoj tehnologija koje omogućavaju efikasnije korišćenje obnovljivih izvora. Takođe, mnoge zemlje članice implementiraju subvencije i olakšice za građane i preduzeća koji se odluče za korišćenje obnovljivih izvora energije.
U poslednje vreme, posebno u svetlu energetske krize izazvane globalnim događanjima, obnovljivi izvori su postali još važniji. Mnoge zemlje su shvatile da je diversifikacija izvora energije ključna za smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva i povećanje energetske sigurnosti. U tom smislu, obnovljivi izvori ne samo da doprinose smanjenju emisija, već i jačaju otpornost ekonomija na globalne energetske krize.
Ipak, prelazak na obnovljive izvore energije nije bez izazova. Jedan od glavnih problema ostaje potreba za stabilnom infrastrukturom koja može podržati promene u potrošnji energije. Na primer, energija iz vetra i sunca zavisi od vremenskih uslova, što može dovesti do nestabilnosti u snabdevanju. Stoga je razvoj tehnologija za skladištenje energije, poput baterija, od suštinske važnosti za budućnost obnovljivih izvora.
Pored toga, i dalje postoje političke i ekonomske prepreke koje treba prevazići. U nekim zemljama, kao što su Poljska i Mađarska, zavisnost od uglja je još uvek visoka, a prelazak na obnovljive izvore se odvija sporije nego u drugim zemljama EU. Ove zemlje se suočavaju sa otporom lokalnih zajednica, kao i sa izazovima u preusmeravanju radne snage koja zavisi od tradicionalnih industrija.
Međutim, sa svakim godinama, sve više zemalja članica EU pokazuje posvećenost smanjenju emisija i prelasku na održivije energetske resurse. Očekuje se da će se trend rasta udela obnovljivih izvora nastaviti i u narednim godinama, što će dodatno doprineti ostvarenju ciljeva Evropskog zelenog plana.
U zaključku, postizanje 25.2% udela obnovljivih izvora u potrošnji energije u 2024. godini predstavlja značajan korak napred za Evropsku uniju. Ovaj rezultat ne samo da pokazuje napredak u borbi protiv klimatskih promena, već i otvara vrata ka održivijoj i energetski sigurnijoj budućnosti. S obzirom na izazove i prilike koje se pojavljuju, jasno je da će obnova energetskog sektora ostati jedan od ključnih prioriteta EU u godinama koje dolaze.
