Ruska državna imovina u Evropi mogla bi da ostane trajno zamrznuta na osnovu pravnog mehanizma koji su danas odobrile zemlje članice Evropske unije (EU). Ova odluka doneta je na sastanku ambasadora 27 članica EU, koji su se okupili u četvrtak popodne kako bi razmotrili pravni dokument koji predviđa da hitna ovlašćenja ostaju na snazi sve dok „Rusija ne okonča agresiju na Ukrajinu i ne obezbedi reparacije“.
Prema saopštenju danskog predsedavanja Savetom EU, ambasadori su preneli Evropskoj komisiji hitna ovlašćenja da zadrži blokiranih oko 210 milijardi evra ruske državne imovine, sve dok Moskva ne isplati ratnu reparaciju Ukrajini. Ova odluka je doneta uz „vrlo jasnu većinu“ i pokrenuta je pisana procedura za formalno usvajanje odluke do petka u 17 časova.
Novi pravni mehanizam predstavlja ozbiljan udarac nadama Kremlja da bi zamrznuta sredstva mogla biti odmrznuta u okviru posleratnog sporazuma, što je ideja koju podržava američki predsednik Donald Tramp. Međutim, ova ideja u Evropi nailazi na slab odziv. Mehanizam značajno smanjuje mogućnost da članice „naklonjene Rusiji“, poput Mađarske i Slovačke, vrate zamrznutu imovinu Moskvi.
Ovaj novi pristup takođe zaobilazi dosadašnje pravilo da sankcije moraju da se jednoglasno obnavljaju svakih šest meseci, što je tim državama davalo mogućnost da glasanjem protiv omoguće odmrzavanje imovine. Evropska unija je obrazložila promenu time da bi vraćanje imovine Rusiji moglo izazvati ozbiljne poremećaje u evropskoj privredi i potencijalno podstaći hibridne napade Kremlja širom Unije.
U pravnom tekstu koji je objavila Komisija, navodi se da je zadržavanje zamrzavanja „mera primerena kako bi se izbegle dalje posledice neviđenih razmera po ekonomsku situaciju Unije“. Evropska komisija je prvobitno predložila mehanizam kako bi ojačala plan da se oko 210 milijardi evra zamrznutih ruskih sredstava iskoristi za finansijsku podršku Ukrajini, pri čemu se najveći deo imovine nalazi u belgijskom depozitaru Juroklir.
Belgija se protivila planu zbog bojazni da bi, u slučaju da Rusija povrati sredstva, bila finansijski odgovorna za vraćanje novca. Kako bi otklonila te zabrinutosti, Komisija je iz konačnog predloga uklonila sve odredbe koje se odnose na kreditni aranžman.
Ova odluka EU o trajnom zamrzavanju ruske imovine dolazi u trenutku kada se sukob u Ukrajini nastavlja, a međunarodna zajednica, uključujući zapadne zemlje, nastoji da dodatno pritisne Moskvu zbog njenog vojnog delovanja. U isto vreme, ova odluka može imati dugoročne posledice na odnose između Rusije i Evropske unije, kao i na globalnu ekonomiju.
Očekuje se da će ovaj pravni mehanizam dodatno otežati situaciju u kojoj se nalaze ruski investitori i kompanije, dok će istovremeno pružiti određenu vrstu sigurnosti za Ukrajinu i njene saveznike. U svetlu ovih događaja, analitičari predviđaju da će se tenzije između Rusije i EU nastaviti, a dalji koraci u vezi sa sankcijama i zamrzavanjem imovine verovatno će se razmatrati u narednim mesecima.
Krajnji cilj EU je da osigura da se sredstva koriste za podršku Ukrajini, kao i da se pošalje jasna poruka Kremlju da će snositi posledice za svoje vojne akcije. Ova odluka je još jedan znak da EU ostaje čvrsta u svojim principima i obavezama, uprkos pritiscima i protivljenju nekih članica.
