Zemlje Bliskog istoka su izrazile zabrinutost evropskim zvaničnicima u vezi sa rizikom od građanskog rata u Iranu, što je rezultat sve većih tenzija između Teherana, Sjedinjenih Američkih Država i Izraela. Ove informacije je iznela visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kalas, koja je naglasila potrebu za hitnim diplomatskim rešenjima.
Kalas je, tokom video konferencije sa ministrima spoljnih poslova EU i predstavnicima Saveta za saradnju zemalja Zaliva, istakla da je EU posvećena promovisanju dijaloga kao načina za smanjenje napetosti u regionu. „Ratovi se zaista završavaju diplomatijom i ovde mora biti prostora za diplomatiju da bi se zaista izašlo iz ciklusa eskalacije“, izjavila je Kalas, dodajući da Teheran pokušava da proširi sukob na druge zemlje, čime stvara dodatne tenzije.
U njenoj izjavi, Kalas je takođe naglasila važnost bezbednosti građana EU koji se nalaze u regionu, ističući da je to njihov prioritet. „Iran izvozi rat, pokušajući da ga proširi na što više zemalja, kako bi posejao haos, a mi pozivamo na stabilnost i da vidimo šta možemo zajedno da uradimo“, rekla je ona.
Pored političkih tenzija, Kalas je izrazila zabrinutost zbog loše pomorske bezbednosti u regionu Bliskog istoka, posebno u vezi sa Ormuskim moreuzom, koji je ključna ruta za transport nafte. EU nastoji da održi te rute otvorenima, jer bi bilo kakvo zatvaranje moglo imati ozbiljne posledice na globalnu ekonomiju.
Na pitanje o trenutnom sporu između Španije i Sjedinjenih Američkih Država, Kalas je izrazila nadu da će Vašington poštovati trgovinski sporazum postignut prošle godine, koji se odnosi na sve države članice EU. Ovaj sporazum je ključan za održavanje ekonomskih odnosa između SAD i članica EU, a njegova implementacija se prati sa posebnim interesovanjem.
Tenzije u Iranu su u porastu od trenutka kada su Sjedinjene Američke Države povukle podršku sporazumu iz 2015. godine o iranskom nuklearnom programu, što je dovelo do ponovnog uvođenja ekonomskih sankcija Teheranu. Ove sankcije su dodatno pogoršale ekonomske prilike u zemlji, što je rezultiralo masovnim protestima i nezadovoljstvom među građanima.
S obzirom na sve veće unutrašnje probleme, analitičari smatraju da bi građanski rat mogao postati realna opasnost ukoliko se situacija ne reši diplomatskim putem. U tom kontekstu, Kalasova je naglasila da EU ne želi da vidi nasilje i haos u Iranu, te da je neophodno raditi na pronalaženju mirnog rešenja.
Uprkos rastućim tenzijama, Kalas je izrazila optimizam u vezi sa mogućnostima dijaloga i saradnje u regionu. „Zajednički napori mogu doneti stabilnost i mir, a EU je spremna da igra aktivnu ulogu u tom procesu“, rekla je ona.
Kako situacija u Iranu nastavlja da se razvija, međunarodna zajednica će pažljivo pratiti događaje i potencijalne posledice koje bi mogle uticati na širi region Bliskog istoka. U ovom trenutku, jasno je da su tenzije između Irana i njegovih protivnika na vrhuncu, a diplomatski napori EU i drugih zemalja će biti ključni za sprečavanje daljeg eskaliranja sukoba.
