Brisel je donio odluku o smanjenju kvote za uvoz čelika u Evropsku uniju, koja će stupiti na snagu 1. jula. Ova mera podrazumeva smanjenje uvoza čelika za 47 procenata, uz uvođenje carine od 50 procenata na preostali uvoz. Ove promene su rezultat pritiska zemalja kao što su Francuska, Španija i Poljska, koje su se suočile s prekomernom proizvodnjom čelika iz Kine. Prema informacijama „Fajnenšel tajmsa“, ova odluka može imati ozbiljne posledice po ukrajinsku ekonomiju, koja već trpi usled rata.
Aleksander Vodoviz, predstavnik kompanije Metinvest, koja je odgovorna za više od polovine ukrajinskog izvoza čelika u EU, upozorava da će ove mere uništiti mogućnost ukrajinskih firmi da plasiraju svoje proizvode na tržištu EU. On ističe da bi smanjenje izvoza moglo da ih košta milijardu evra godišnje, što predstavlja značajan udarac za ukrajinsku ekonomiju koja je već pogođena ratom.
Da bi se uskladila sa pravilima Svetske trgovinske organizacije, EU je primorana da primeni kvote na sve svoje trgovinske partnere, uključujući i Ukrajinu. Ova odluka dolazi uprkos ranijem sporazumu o slobodnom protoku robe između EU i Ukrajine. Na nedavnim pregovorima u Ženevi, Evropska komisija je predložila Ukrajini da izveze do 713.000 tona čelika bez carina, dok je prethodne godine izvoz iznosio 2,65 miliona tona.
Ukrajinski zvaničnici smatraju da ovo smanjenje od praktično 70 procenata predstavlja ozbiljan problem. Oni upozoravaju da bi takva situacija mogla da ugrozi ne samo ekonomsku stabilnost zemlje, već i radna mesta u industriji. Kompanije koje se bave proizvodnjom čelika u Ukrajini već se suočavaju s izazovima zbog rata i gubitka tržišta.
Evropska komisija je odgovorila na pritužbe Ukrajine tako što je najavila da će uzeti u obzir tešku situaciju u zemlji. Ponuđena je „posebna kvota koja će garantovati nastavak izvoza“, iako u manjem obimu nego prethodnih godina. Ova mera je, međutim, i dalje nedovoljna da bi zadovoljila potrebe ukrajinskih proizvođača.
Vodoviz naglašava da Ukrajina trenutno nema alternativne tržišne kupce za svoj čelik. „Gledamo neka druga tržišta, ali tamo su Rusi, Turci, kod njih je struja deset puta jeftinija i ne bombarduju ih svaki dan… Ne vidimo mogućnost da se takmičimo s njima na tom tržištu. Naše tržište je uvek bila Evropa“, izjavio je. Ova izjava ukazuje na ozbiljnu situaciju u kojoj se ukrajinske kompanije nalaze, jer su suočene s konkurencijom iz zemalja koje imaju značajne prednosti u proizvodnji čelika.
Pored ekonomskih posledica, smanjenje kvote za izvoz čelika može imati i šire društvene posledice. Gubitak prihoda može dovesti do smanjenja radnih mesta u industriji, što bi dodatno pogoršalo već tešku situaciju u zemlji pogođenoj ratom. Ukrajinska vlada i privrednici su stoga zabrinuti i pozivaju na hitne mere kako bi se zaštitila domaća proizvodnja i očuvala radna mesta.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da se EU suočava s vlastitim izazovima u vezi s prekomernom proizvodnjom čelika iz Kine, koja je dovela do zatvaranja nekih fabrika i gubitka radnih mesta unutar Unije. Ove mere stoga moraju biti pažljivo balansirane kako bi se zaštitila domaća industrija, ali i omogućio opstanak i razvoj ukrajinskih kompanija.
U narednim mesecima, biće ključno pratiti kako će se situacija razvijati i koje će konkretne mere EU preduzeti da bi se odgovorilo na izazove s kojima se suočava Ukrajina, ali i sama Unija.
