Portparol Evropske komisije potvrdio je za Euronews Srbija da Evropska unija razmatra preusmeravanje neiskorišćenih sredstava iz Plana rasta ka Crnoj Gori, Albaniji i Severnoj Makedoniji. Ove informacije dolaze usred procene sprovedenih reformi ostalih zemalja kandidata za članstvo u EU, gde postoji mogućnost da oko 330 miliona evra, namenjenih tim zemljama, bude preusmereno onim državama koje su napredovale u sprovođenju reformi, poznatim kao „frontraneri“.
Gijom Mersije, portparol Evropske komisije, naglasio je da je trenutni period ključan za procenu napretka reformi u zemljama Zapadnog Balkana. „Trenutno smo na kraju roka za drugu tranšu koji je istekao u junu. Ono što ćemo sada učiniti je procena onoga što je urađeno, i razmatranje potencijalnog preusmeravanja sredstava. U ovom trenutku, to je vrlo važno napomenuti, nijedna odluka nije donesena“, rekao je Mersije.
On je istakao da se finansijska sredstva podrške EU državama Zapadnog Balkana isplaćuju isključivo nakon što se proceni da su reforme, koje su deo agende pojedinačnih zemalja, zaista sprovedene. To znači da partnerske zemlje moraju da pokažu napredak u sprovođenju reformi kako bi dobile finansijska sredstva.
Mersije je na konferenciji za novinare naglasio značajan napredak u sprovođenju reformi u regionu. Kako je precizirao, čak 78 odsto reformi je već sprovedeno, dok je samo 22 odsto još uvek u procesu. „To zaista pokazuje da se stvari kreću kad je reč o reformama“, ocenio je on, ukazujući na pozitivne promene koje se dešavaju u regionu.
Ova situacija dolazi u trenutku kada se očekuje da će EU nastaviti da podržava zemlje Zapadnog Balkana u njihovim naporima za pristupanje Uniji. Međutim, uslov za finansijsku pomoć ostaje sprovođenje neophodnih reformi, koje se tiču vladavine prava, ekonomskih reformi i poboljšanja životnog standarda građana.
Preusmeravanje sredstava može imati značajan uticaj na razvoj zemalja kao što su Crna Gora, Albanija i Severna Makedonija, koje se suočavaju sa brojnim izazovima, uključujući ekonomske probleme i političke nestabilnosti. Ove zemlje nastoje da se približe standardima EU i osiguraju bolju budućnost za svoje građane.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da EU vidi potencijal u ovim zemljama i želi da ih podrži u njihovim naporima za reformu. Međutim, istovremeno je jasno da će se finansijska sredstva dodeljivati samo onim zemljama koje pokažu odgovarajući napredak.
Mersije je takođe naglasio da je EU posvećena saradnji sa zemljama Zapadnog Balkana i da će nastaviti da prati njihov napredak. „Ono što je ključno jeste da se reforme sprovode i da se postigne održiv napredak“, rekao je Mersije.
Uprkos izazovima, optimizam u vezi sa sprovođenjem reformi i preusmeravanjem sredstava može stvoriti nove mogućnosti za razvoj regiona. Očekuje se da će ova procena uticati na buduće odluke Evropske komisije o finansijskoj pomoći i podršci zemljama Zapadnog Balkana.
U narednim mesecima, pažnja će biti usmerena na izveštaje o napretku, koji će biti ključni za donošenje odluka o preusmeravanju sredstava. Ova situacija takođe naglašava važnost nastavka reformi i saradnje između zemalja regiona i EU, kako bi se osigurao stabilniji i prosperitetniji Zapadni Balkan.
U zaključku, preusmeravanje sredstava iz Plana rasta ka zemljama poput Crne Gore, Albanije i Severne Makedonije može predstavljati značajan korak ka njihovom napretku i približavanju Evropskoj uniji, ali to zavisi od njihovog angažovanja i uspešnog sprovođenja reformi.
