Evropska unija pojačava pritisak na Belgiju da podrži plan o korišćenju profita od zamrznutih ruskih sredstava za obnovu Ukrajine, dok se istovremeno razmatraju američki i evropski mirovni predlozi. Ovaj pritisak dolazi usred intenzivne diplomatije evropskih i ukrajinskih zvaničnika koji pokušavaju da ublaže američko-ruski mirovni plan u 28 tačaka, a ostalo je manje od četiri dana do roka koji je američki predsednik Donald Tramp postavio ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom za prihvatanje dogovora.
Portparolka Evropske komisije, Paula Pinjo, istakla je da je „objavljivanje američko-ruskog predloga prošle nedelje i američki rok dodatno ubrzali plan EU da od ruskih zamrznutih sredstava obezbedi kredit od 140 milijardi evra“. Ova suma bi se koristila za pomoć Ukrajini, koja se suočava sa velikim budžetskim deficitom.
Premijer Belgije, Bart de Vever, i dalje se protivi planu, naglašavajući moguće pravne i finansijske posledice za Belgiju. On je upozorio da su ruska suverena sredstva, koja bi bila korišćena za kredit, deponovana u Jurokliru u Briselu. „Naše brige i stavovi ostaju nepromenjeni. U svakom slučaju, jasno je da će ta sredstva imati važnu ulogu u mirovnom planu. To znači da novac u Jurokliru mora biti dostupan i pokriven“, rekao je de Vever.
Ukrajina se suočava sa budžetskim deficitom od 65 milijardi dolara u periodu 2026-2027. godine, a Evropska komisija planira da pokrije deo tog deficita korišćenjem zamrznutih ruskih sredstava, umesto direktnog finansiranja iz nacionalnih budžeta. Na sastanku u Angoli, kojim je predsedavao predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, većina lidera EU ponovo je otvorila pitanje zamrznutih ruskih sredstava u Belgiji.
Prema izvorima iz Unije, među državama koje su istakle hitnost korišćenja tih sredstava bile su Danska, Nemačka, Irska, Poljska, Holandija i Italija. Ove države su poručile da Belgiju neće ostaviti samu u suočavanju sa finansijskim i pravnim implikacijama.
Ipak, Belgija i dalje odbija da popusti, posebno s obzirom na to da se perspektiva kraja rata i moguće ruske potražnje za sredstvima približava. Američki plan predviđa korišćenje 100 milijardi dolara zamrznutih ruskih sredstava za rekonstrukciju Ukrajine, pri čemu bi SAD dobile polovinu profita, dok bi EU dodatno doprinela sa 100 milijardi evra.
Većina od 300 milijardi dolara ruskih suverenih sredstava nalazi se u EU, dok SAD drže samo pet milijardi dolara. Evropski alternativni predlog, koji su izneli Velika Britanija, Francuska i Nemačka, ne predviđa profit za SAD, već naglašava da će Ukrajina biti u potpunosti finansijski obeštećena, uključujući kroz zamrznuta ruska sredstva, sve dok Rusija ne nadoknadi štetu Ukrajini.
Koalicija voljnih, grupa najčvršćih evropskih saveznika Ukrajine, planira online sastanak u utorak, dok ministri spoljnih poslova EU planiraju vanredni sastanak u sredu, dan uoči Trampovog roka za Zelenskog. Ova situacija naglašava složenost međunarodnih odnosa i potrebu za zajedničkim naporima u rešavanju krize koja pogađa Ukrajinu i širu evropsku regiju.
U svetlu ovih događaja, pritisak na Belgiju da se saglasi s planom o korišćenju zamrznutih sredstava dodatno se pojačava, ali će se, kako se čini, napori drugih članica EU nastaviti da se suočavaju s otporom iz Brisela. S obzirom na sve veće tenzije, budućnost ovih pregovora ostaje neizvesna.
