Evropska unija je u prvoj polovini ove godine uvezla tečni prirodni gas (LNG) iz Rusije u vrednosti od 4,5 milijardi evra, što predstavlja rast od sedam procenata u odnosu na prethodnu godinu. Ove podatke je objavio Institut za energetsku ekonomiju i finansijsku analizu (IEEFA). Prema tim izveštajima, ruski LNG činio je 16 procenata ukupnog uvoza energenata stranog porekla. U isto vreme, uvoz ruskog LNG-a u drugim evropskim zemljama je porastao za dva procenta.
Uprkos trenutnoj situaciji i sankcijama koje je EU uvela protiv Rusije, deveti paket sankcija, usvojen 23. oktobra, zabranjuje uvoz ruskog tečnog prirodnog gasa do januara 2027. godine. Ova odluka je deo šireg napora Evropske unije da smanji svoju zavisnost od ruskih energenata, a mnoge zemlje članice već preduzimaju korake u tom pravcu.
Francuska je u prvoj polovini godine imala najveći udeo u evropskom uvozu ruskog LNG-a, sa oko 41 procenat. Na drugom mestu se nalazi Belgija sa 28 procenata, zatim Španija sa 20 procenata, Holandija sa 9 procenata i Portugal sa 2 procenata. Ove statistike pokazuju kako su određene zemlje EU i dalje zavisne od ruskih energenata uprkos naporima za diversifikaciju izvora.
Od početka 2022. do juna 2025. godine, zemlje Evropske unije su potrošile oko 120 milijardi evra na gas iz gasovoda i uvoz LNG-a iz Rusije. Ove cifre ukazuju na značaj ruskog gasa za evropsku energetsku sigurnost, kao i na izazove s kojima se EU suočava u procesu prelaska na alternativne izvore energije.
S druge strane, Evropska unija je ove godine zabeležila i porast uvoza tečnog prirodnog gasa. U prvoj polovini godine, uvoz LNG-a povećan je za 21 procenat, dostigavši 73,1 milijardu kubnih metara. Tokom istog perioda, EU je potrošila 30,4 milijarde evra na tečni prirodni gas, pri čemu je najveći deo uvoza došao iz Sjedinjenih Američkih Država, u vrednosti od 16,8 milijardi evra. Ova promjena u strukturi uvoza može se smatrati delom strategije EU da se smanji zavisnost od ruskih energenata.
Povećanje uvoza LNG-a iz drugih zemalja, kao što su Sjedinjene Američke Države, može se posmatrati kao pozitivan korak ka diversifikaciji izvora energije. To istovremeno ukazuje na promene u globalnoj energetskoj ekonomiji, gde se Sjedinjene Američke Države sve više pozicioniraju kao ključni igrač na tržištu LNG-a.
Međutim, pitanje energetske sigurnosti ostaje i dalje izazov za mnoge evropske države. Sankcije protiv Rusije i smanjenje uvoza ruskog gasa predstavljaju značajne korake, ali je potrebno i dalje raditi na razvoju infrastrukture i alternativnih izvora energije kako bi EU postigla svoju strategiju energetske nezavisnosti.
U budućnosti, EU će se suočiti sa potrebom za dodatnim investicijama u obnovljive izvore energije, kao i sa razvojem tehnologija za skladištenje energije kako bi se obezbedila stabilnost snabdevanja. Takođe, važno je da se razvijaju i interkonekcije među zemljama članicama kako bi se omogućila bolja razmena energije.
U zaključku, iako je uvoz ruskog LNG-a porastao u prvoj polovini godine, sankcije i strategije za smanjenje zavisnosti od ruskih energenata pokazuju da EU nastoji da se prilagodi novim globalnim energetskim uslovima. Povećanje uvoza LNG-a iz drugih izvora, poput Sjedinjenih Američkih Država, može se smatrati pozitivnim znakom u ovom procesu. Ukupno, evropska energetska politika će se morati razvijati kako bi se osigurala energetska sigurnost i održivost u budućnosti.
