Komesar Evropske unije za odbranu Andrius Kubilius je nedavno izjavio da je Evropskoj uniji potrebna vojna sila od 100.000 vojnika. On smatra da bi Unija trebala da reformiše način na koji se bavi pitanjima odbrane na političkom nivou i da bi Ujedinjeno Kraljevstvo trebalo da dobije mesto u toj strukturi. Ove izjave dolaze u svetlu trenutne geopolitičke situacije, posebno ruske agresije na Ukrajinu i sveprisutnih pretnji koje dolaze iz raznih pravaca.
Na konferenciji o bezbednosti koja se održala u Švedskoj, Kubilius je istakao da je potrebno novo osmišljavanje zajedničke odbrane Evrope, naglašavajući da trenutna situacija zahteva hitnu reakciju i promene u pristupu. On je poredio vojnu organizaciju Sjedinjenih Američkih Država, pitajući se da li bi one bile vojno jače da imaju 50 različitih armija na nivou država, umesto jedne federalne vojske. Njegova poruka je bila jasna: ako ne bi bile jače, onda je vreme da se EU organizuje na sličan način umesto da se oslanja na 27 nacionalnih vojski koje funkcionišu nezavisno jedna od druge.
Prema Kubiliusovim rečima, spremnost Evrope na odbranu zavisi od tri ključna faktora: povećanih ulaganja u proizvodne kapacitete, organizovanih institucija koje su spremne za delovanje, i političke volje za odvraćanjem potencijalnih neprijatelja. On je naglasio da samo povećanje budžeta za postojeći odbrambeni sistem neće biti dovoljno da se ispune zahtevi savremenih bezbednosnih izazova.
Kubilius je takođe ukazao na potrebu za promenom mentaliteta u pristupu odbrani. „Moramo početi da ulažemo naš novac na način koji bi omogućio da se borimo kao Evropa, a ne samo kao grupacija od 27 nacionalnih bonsai armija,“ rekao je on. Ovaj stav se poklapa sa ranijim inicijativama evropskih lidera poput Žan-Kloda Junkera, Emanuela Makrona i Angele Merkel, koji su pre deset godina predložili stvaranje moćne, stalne evropske vojne sile.
Politička volja i zajednički pristup odbrani su ključni za budućnost EU, smatra Kubilius. On veruje da će povećana saradnja među državama članicama i zajedničke vojne strategije doneti sigurnost i stabilnost u regionu, naročito u svetlu sve većih pretnji iz različitih delova sveta. Ova perspektiva odražava i globalne promene u bezbednosnom okruženju, gde se tradicionalne vojne strategije suočavaju sa novim izazovima kao što su cyber napadi, terorizam i sve agresivnija geopolitika.
U ovom kontekstu, Kubilius je naglasio da EU mora da preuzme odgovornost za svoju bezbednost i da se fokusira na dugoročne strategije umesto da reaguje na trenutne krize. On je pozvao na jaču integraciju vojnih snaga unutar Unije, što bi omogućilo bržu i efikasniju reakciju na potencijalne pretnje.
Kako bi se postigla ova nova vizija odbrane, neophodna su značajna ulaganja u istraživanje i razvoj, kao i u modernizaciju vojne opreme. Kubilius je istakao da evropske države moraju da prepoznaju značaj zajedničkih napora i da se okrenu ka stvaranju jedinstvenog vojnog identiteta koji bi mogao da odgovori na savremene izazove.
U zaključku, Kubiliusova vizija evropske odbrane je ambiciozna i zahteva zajednički rad svih članica EU. Njegove reči pozivaju na akciju i promenu u pristupu odbrani, naglašavajući značaj političke volje, ulaganja i zajedničkog delovanja kako bi se osigurala budućnost evropske bezbednosti.
