Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je danas da obezbeđivanje resursa potrebnih Ukrajini za odbranu ne produžava rat, već može doprineti njegovom okončanju. Na platformi X, Kalas je izrazila zahvalnost Radoslavu Sikorskom, zameniku poljskog premijera, za organizovanje razgovora ministara spoljnih poslova Saveta baltičkih država. Iz ovih razgovora proizašla je jasna poruka da je obezbeđivanje višegodišnjeg finansiranja za Ukrajinu u decembru od suštinskog značaja.
Sedam zemalja Evropske unije, uključujući Poljsku, Švedsku, Litvaniju, Estoniju, Finsku, Irsku i Letoniju, uputilo je danas saopštenje visokim zvaničnicima EU naglašavajući potrebu za nastavkom plana korišćenja zamrznute ruske imovine za kredit Ukrajini. U pismu upućenom predsedniku Evropskog saveta Antoniju Koštiju i predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, navedeno je da je ovo finansijski najizvodljivije i politički najrealnije rešenje, posebno u svetlu predstojećih samita.
Pritisak baltičkih država i država istočne Evrope na Belgiju raste, kako bi ta zemlja pristala na korišćenje zamrznute ruske imovine. Međutim, Belgija ostaje protiv ovog plana iz straha da neće biti dovoljno garancija ostalih zemalja članica EU da će finansijske posledice biti pravedno raspoređene. U zajedničkom saopštenju sedam zemalja EU, naglašeno je da snažno podržavaju predlog komisije i istakli su da nemaju vremena za gubljenje. Ukazali su na važnost donošenja odluke o zajmu za reparacije na Evropskom savetu u decembru, što bi Ukrajini omogućilo jaču poziciju za odbranu i pregovore o pravednom i trajnom miru.
Iako se pismo ne odnosi direktno na belgijskog premijera Barta De Vevera, on ostaje odlučno protiv plana. De Vever smatra da Belgija suočava s velikim pravnim i finansijskim rizicima, budući da zamrznutu rusku imovinu drži trgovac vrednosnim papirima Evroklir u Briselu. Belgija se boji da se rizici u trenutnim planovima ne dele dovoljno sa drugim zemljama članicama EU.
Izvršna direktorka Evroklira, Valeri Urbain, upozorila je Evropsku uniju da bi korišćenje zamrznute ruske državne imovine za finansiranje velikog kredita Ukrajini moglo destabilizovati međunarodni finansijski sistem i izložiti Belgiju ozbiljnim pravnim i ekonomskim rizicima. Urbain je istakla da je plan Evropske komisije da mobiliše deo od oko 180 milijardi evra ruskih sredstava „nerealan“ i da bi mogao da se smatra „konfiskacijom“. Takođe, naglasila je da Rusija i dalje ima zakonsko pravo da potražuje ta sredstva, bez obzira na to da li su uklonjena iz bilansa kompanije.
Urbain je upozorila na moguće posledice primene ovog plana, uključujući insolventnost Evroklira, ali i mogućnost ruskih kontramera, kao što su zaplene belgijske imovine u Rusiji. Najavila je da će Evroklir sudski osporiti svaku odluku kojom bi bio primoran da isplati zamrznuta sredstva.
U svetlu ovih dešavanja, postavlja se pitanje kako će se situacija dalje razvijati i koje će posledice imati na odnose unutar EU, kao i na finansijska tržista. Baltičke države i druge članice EU nastavljaju da vrše pritisak na Belgiju da se pridruži planu, dok se Belgija suočava sa unutrašnjim izazovima i strahovima od mogućih pravnih i ekonomskih reperkusija. Ova situacija može dodatno zakomplikovati već napete odnose između EU i Rusije, a sve to u kontekstu tekućeg sukoba u Ukrajini i globalnih finansijskih previranja.
