Lideri Evropske unije su se danas dogovorili da će odgovoriti na hitne finansijske potrebe Ukrajine tokom naredne dve godine, fokusirajući se na vojne i odbrambene napore Kijeva. Međutim, nisu izričito odobrili korišćenje zamrznutih ruskih sredstava za pružanje velikog zajma Ukrajini, što je izazvano zabrinutostima koje je iznela Belgija.
Na samitu u Briselu, Evropski savet se obavezao da će odgovoriti na hitne finansijske potrebe Ukrajine za period 2026-2027. godine. U zvaničnom tekstu, koji su usvojili svi lideri zemalja EU osim Mađarske, naglašava se potreba za vojnom i odbrambenom podrškom Ukrajini. Evropska komisija je zadužena da što pre predstavi opcije za finansijsku podršku, zasnovane na proceni potreba Ukrajine.
U dokumentu se takođe navodi da bi ruska sredstva trebala ostati zamrznuta sve dok „Rusija ne okonča svoj agresorski rat protiv Ukrajine i ne nadoknadi štetu prouzrokovanu tim ratom“. Ovaj pristup je u skladu sa pravom EU, ali nije izričito podržana upotreba tih sredstava za finansiranje „reparacionog zajma“ vrednog oko 140 milijardi evra, što je predlog koji podržava veliki broj država članica EU.
Jedan od ključnih elemenata nedavno usvojenog nacrta je uklanjanje rečenice koja je ranije pozivala Komisiju da predstavi konkretne predloge koji uključuju mogućnost postepene upotrebe zamrznutih ruskih sredstava. Mnoge diplomate EU su očekivale da će lideri pozvati Komisiju da iznese službeni pravni predlog za plan reparacionog zajma zasnovan na ruskim sredstvima. Međutim, belgijski premijer Bart De Vever je izneo dodatne zahteve koji bi omogućili Belgiji da minimizira rizike povezane s ovim planom.
De Vever je rekao da bi, ukoliko se ispune njegovi zahtevi, mogli da nastave sa planom. U protivnom, najavio je da će učiniti sve što može, na evropskom i nacionalnom nivou, da zaustavi ovu odluku. On je takođe pozvao ostale članice EU da podele troškove bilo kakvih pravnih akcija koje bi Rusija mogla pokrenuti, kao i da pruže finansijsku podršku ukoliko bi sredstva morala biti vraćena.
Belgijski premijer je naglasio potrebu za transparentnošću u vezi s rizicima i pravnom osnovom za donošenje odluka o korišćenju zamrznutih ruskih sredstava. On je takođe istakao da bi zamrznuta sredstva koja drže druge zemlje trebala biti deo ovog plana kako bi se osiguralo da svi članovi EU snose deo odgovornosti.
U zaključcima samita, lideri su se dogovorili da će nastaviti saradnju i raditi na pružanju finansijske podrške Ukrajini, ali su se suočili s izazovima u vezi s korišćenjem zamrznutih ruskih sredstava. Ova situacija ukazuje na složenost međunarodnih odnosa i potrebu za pažljivim razmatranjem pravnih i etičkih implikacija svih odluka koje se donose u ovom kontekstu.
Zabrinutosti koje je iznela Belgija pokazuju da je potrebna pažnja i oprez prilikom donošenja odluka koje se tiču finansijske pomoći Ukrajini, a posebno kada je reč o korišćenju ruskih sredstava. Dok EU nastavlja da se bori s posledicama rata u Ukrajini, važno je da se pronađu rešenja koja će biti održiva i pravedna za sve strane uključene u ovaj proces.
