Evropska unija (EU) je na samitu EU-Zapadni Balkan održanom u Briselu potvrdila svoju posvećenost perspektivi članstva zemalja Zapadnog Balkana u Uniji. Deklaracija usvojena na ovom samitu naglašava da je budućnost ovog regiona u EU, uz napomenu da je proširenje realna mogućnost koju treba iskoristiti.
Lideri EU i njenih članica, u saradnji sa partnerima iz regiona, saglasili su se da samit predstavlja značajan trenutak za jačanje odnosa i koristi koje donosi građanima. U svetlu ruske agresije na Ukrajinu i rastućih geopolitičkih izazova, istaknut je značaj jačanja veza između EU i Zapadnog Balkana.
U Briselskoj deklaraciji pozdravljen je napredak postignut od prethodnog samita, a posebno se naglašava ubrzanje procesa pristupanja zasnovanog na kredibilnim reformama i principu sopstvenih zasluga. Takođe, istaknuto je da odsustvo normalizacije odnosa između Beograda i Prištine koči evropski put oba partnera, te se traži implementacija svih sporazuma postignutih kroz dijalog, uključujući Sporazum o normalizaciji.
Deklaracija takođe navodi da će podrška kroz Fond za reforme biti uslovljena konstruktivnim angažovanjem partnera i merljivim napretkom u normalizaciji odnosa. Proširenje EU je opisano kao geostrateška investicija u mir, bezbednost i stabilnost regiona, uz apel da zemlje kandidati pojačaju svoje reforme, dok EU treba da unapredi svoje unutrašnje strukture.
EU je izrazila podršku partnerima iz Zapadnog Balkana u njihovom zalaganju za evropske vrednosti i principe, naglašavajući važnost slobode izražavanja, nezavisnosti medija, rodne ravnopravnosti i uloge civilnog društva. Takođe je traženo da se obezbede prava i jednak tretman manjinskih grupa.
Inkluzivna regionalna saradnja i pomirenje su istaknuti kao ključni za izgradnju zajedničke budućnosti, uz potrebu za sprovođenjem međunarodnih sporazuma u dobroj veri. U dokumentu se naglašava da su potrebni dalji napori za negovanje pomirenja i regionalne stabilnosti, kao i za rešavanje bilateralnih sporova.
Lideri EU su istakli jedinstvo u podršci Ukrajini, koja brani svoj suverenitet od ruske agresije, pozivajući na sveobuhvatan i pravedan mir zasnovan na međunarodnom pravu. Takođe, pozdravljeno je usklađivanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
Takođe se naglašava da će postepena integracija partnera iz regiona u EU biti nastavljena, pružajući konkretne koristi građanima dok se priprema teren za pristupanje. EU je istakla važnost ekonomskih integracija i podsticanja privlačenja investicija.
Napredak u regionalnoj saradnji, uključujući energetsku i digitalnu povezanost, takođe je naglašen kao važan aspekt. EU nastavlja podržavati diverzifikaciju izvora energije i jačanje transportne povezanosti.
Jedan od izazova ostaje upravljanje migracijama, a naglašeno je da su potrebne dalje akcije u borbi protiv trgovine ljudima i jačanju upravljanja granicama. Deklaracija se takođe bavi borbom protiv korupcije, trgovine drogom i organizovanog kriminala, kao i prevencijom terorizma.
Na kraju, ističe se značaj nastavka zajedničkih napora u strateškoj komunikaciji, kako bi se izgradilo poverenje i razumevanje među zemljama regiona. EU računa na partnere iz Zapadnog Balkana da pokažu svoju posvećenost evropskim vrednostima i reformama, uz najavu sledećeg samita u Crnoj Gori 2026. godine. Srbija se, međutim, nije usaglasila sa usvojenom deklaracijom.
