Grčka, Kipar, Španija i Italija će imati pravo na pomoć u suočavanju sa migracionim pritiscima prema novom mehanizmu Evropske unije (EU), koji će stupiti na snagu sredinom 2026. godine, saopštila je danas Evropska komisija (EK). Ova odluka dolazi u svetlu sve većih izazova s kojima se ove zemlje suočavaju zbog porasta broja ilegalnih migranata.
Prema izveštaju, ilegalni prelazi granice EU su smanjeni za 35% u periodu od jula 2024. do juna 2025. godine. Međutim, i dalje postoje značajni problemi u vezi sa ilegalnim migracijama, što je izazvalo potrebu za dodatnim merama podrške. Grčka i Kipar se posebno ističu kao zemlje koje trpe veliki migracioni pritisak, dok su Španija i Italija takođe pogođene porastom dolazaka, naročito nakon akcija potrage i spasavanja na moru.
U saopštenju se navodi da će Belgija, Bugarska, Hrvatska, Estonija, Francuska, Finska, Nemačka, Irska, Letonija, Litvanija, Holandija i Poljska biti prioritetne zemlje koje će dobiti podršku u vezi sa migracijama. Ove zemlje su identifikovane kao zemlje u opasnosti od migracionog pritiska, što pokazuje potrebu za dodatnim resursima i podrškom.
U kontekstu bezbednosti granica, EK je najavila pokretanje tendera u vrednosti od 250 miliona evra za podršku kupovini dronova. Ova inicijativa ima za cilj da pomogne zemljama koje se suočavaju sa hibridnim pretnjama i upadima dronova, čime se dodatno jača zaštita spoljnog fronta EU.
U okviru novog mehanizma, šest zemalja članica, pretežno iz istočnog dela EU, moći će da traže potpuni ili delimični odbitak od svojih doprinosa „fondu solidarnosti“. Ova mogućnost dolazi kao odgovor na kumulativne pritiske koje su osetile u poslednjih pet godina. Ove zemlje će imati priliku da se oslobode dela svojih obaveza prema fondu, uzimajući u obzir specifične migracione izazove s kojima se suočavaju.
Kada je reč o migracionim reformama, države članice EU sada moraju da odluče kako će učestvovati u mehanizmu poznatom kao „fond solidarnosti“. Ove odluke uključuju mogućnost da ponude prijem većeg broja migranata, obezbede dodatna sredstva za četiri mediteranske zemlje, ili primene druge mere koje bi mogle pomoći u smanjenju migracionih pritisaka.
Ovaj novi mehanizam dolazi u trenutku kada je migracija postala jedno od ključnih pitanja u EU, a zemlje članice su pod sve većim pritiskom da pronađu održiva rešenja. Sa porastom broja migranata koji pokušavaju da pređu Mediteran, EU se suočava sa izazovima u vezi sa ljudskim pravima, bezbednošću granica i sposobnošću da obezbedi adekvatan smeštaj za migrante.
U svetlu ovih informacija, jasno je da EU nastoji da ojača svoju politiku migracija kroz saradnju među članicama kako bi se efikasnije suočila sa trenutnim izazovima. Očekuje se da će nove mere i mehanizmi doprineti boljem upravljanju migracijama i pružanju potrebne pomoći zemljama koje najviše trpe posledice.
U zaključku, novi mehanizam EU za pomoć u suočavanju sa migracionim pritiscima predstavlja važan korak ka unapređenju saradnje među članicama i jačanju sigurnosti granica. Sa sve većim brojem migranata koji traže bolji život, EU je primorana da pronađe ravnotežu između humanitarnih potreba i bezbednosnih izazova. Ove reforme će biti ključne za buduće upravljanje migracijama unutar Unije.
