Evropska komisija planira da u utorak predloži zakonsku zabranu uvoza ruskog prirodnog i tečnog gasa u Evropsku uniju do kraja 2027. godine. Ova mera ima za cilj postepeno okončanje energetskih veza sa Rusijom, u svetlu trenutnih geopolitičkih tenzija. Prema nacrtu dokumenta koji je pregledao Rojters, zabrana bi zvanično stupila na snagu 1. januara 2026. godine, uz određene izuzetke za kratkoročne ugovore koji su potpisani pre 17. juna 2025. godine, a koji bi mogli važiti još godinu dana, do 17. juna 2026.
U okviru predloženih mera, dugoročni ugovori bi trebalo da budu ukinuti najkasnije do 1. januara 2028. godine. Ova strategija je deo šireg plana Evropske unije da smanji svoju zavisnost od ruskih energetskih resursa, što je postalo ključno pitanje nakon izbijanja sukoba u Ukrajini.
Jedan od ključnih aspekata ovog predloga je to što će Komisija koristiti pravnu osnovu koja ne zahteva jednoglasnost svih članica EU, čime će se izbeći moguće blokade od strane zemalja kao što su Mađarska i Slovačka, koje još uvek uvoze ruski gas i protive se zabrani. Komesar EU za energetiku, Den Jorgensen, izjavio je da će predložene mere biti dovoljno pravno jake da kompanije mogu da se pozovu na klauzulu o „višoj sili“ kako bi raskinule svoje ugovore o ruskom gasu.
U okviru ovog plana, takođe se predviđa zabrana pružanja usluga ruskim kupcima na evropskim terminalima za tečni prirodni gas (LNG), kao i obaveza uvoznika da dostavljaju informacije o svojim ugovorima nacionalnim i evropskim vlastima. Ova dodatna pravila imaju za cilj da osiguraju transparentnost i kontrolu nad energentima koji pristižu iz Rusije.
Trenutno, oko 19% gasa koji se koristi u EU dolazi iz Rusije, dok je pre 2022. godine taj udeo iznosio oko 45%. Ova drastična promena u strukturi uvoza gasa rezultat je sve većih tenzija između Rusije i Zapada, ali i nastojanja zemalja članica EU da diversifikuju svoje izvore energije. Među zemljama koje i dalje uvoze ruski tečni gas su Belgija, Francuska, Holandija i Španija.
Francuski ministar industrije, Mark Ferači, izjavio je da Pariz „u principu“ podržava zabranu, ali je naglasio važnost obezbeđivanja pravne i ekonomske sigurnosti za evropska preduzeća. Ova izjava ukazuje na izazove koje bi ovakva zabrana mogla doneti, posebno za zemlje koje su još uvek u velikoj meri zavisne od ruskih energetskih resursa.
Zabrana uvoza ruskog gasa predstavlja veliki korak za EU u pravcu smanjenja zavisnosti od Rusije, ali će takođe zahtevati značajne promene u energetskom sektoru. Ove promene mogu uključivati povećanje proizvodnje obnovljivih izvora energije, povećanje ulaganja u infrastrukturu za LNG i jačanje energetskih veza sa drugim zemljama koje mogu da obezbede alternativne izvore gasa.
Evropska komisija će se suočiti sa izazovima u sprovođenju ovog plana, posebno zbog otpora nekih članica koje su još uvek zavisne od ruskih energenata. Ipak, sa sve većim pritiskom da se smanji zavisnost od Rusije, kao i s obzirom na globalne klimatske ciljeve, ova zabrana može postati ključni deo šire strategije EU za energetsku sigurnost i održivost.
U narednim danima očekuje se da će detalji ovog plana biti predstavljeni članicama EU, a njegovo usvajanje može značajno uticati na buduće energetske politike unije, kao i na međunarodne odnose sa zemljama proizvođačima gasa širom sveta.
