Evropski savet i Evropski parlament postigli su dogovor o postepenom ukidanju uvoza ruskog gasa do 2027. godine, što je izazvalo brojne reakcije i analize o mogućim posledicama ovog poteza na Balkan i šire. Ova odluka, koja je u skladu sa nacrtom uredbe usvojenim u oktobru, ima za cilj da postane pravno obavezujuća za sve zemlje članice EU, uz određene pogodnosti za one sa dugoročnim ugovorima.
U emisiji Euronews Region, tema je bila kako se Balkan može prilagoditi ovim promenama i kakav će efekat imati na svakodnevni život građana. Strahinja Obrenović, docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, ističe da ovaj dogovor donosi nove izazove, ali i šanse za diversifikaciju snabdevanja energijom. Srbija, kao zemlja koja zavisi od ruskog gasa, mora pažljivo pratiti evropske regulative i razvijati regionalnu saradnju da bi obezbedila energetsku sigurnost.
Obrenović napominje da iako uredba direktno ne zabranjuje tranzit ruskog gasa kroz članice EU ka trećim zemljama kao što su Srbija i Bosna i Hercegovina, važno je pratiti kako će se tumačiti njene odredbe. Srbija se delimično oslanja na ugovore sa Bugarskom, ali najava pravnih postupaka Mađarske kako bi osporila uredbu dodatno komplikuje situaciju.
U ovoj situaciji, Srbija gradi interkonektore sa Rumunijom i Severnom Makedonijom, što će joj omogućiti pristup alternativnim izvorima gasa, pre svega iz Azerbejdžana. Interkonektor sa Rumunijom dugačak je oko 11 kilometara, dok je onaj sa Severnom Makedonijom značajno duži, ali oba bi trebala biti operativna do 2027. godine.
Mađarska, koja je odmah izrazila protivljenje novoj uredbi, planira da slučaj iznese pred Evropski sud pravde. Ovaj potez, kako navodi novinar Euronews-a iz Budimpešte, Gabor Tanač, može biti problematičan, ali je realan, iako je uspeh pred sudom neizvestan. Tanač napominje da bi Mađarska mogla ignorisati uredbu, ali bi time mogla izgubiti značajna evropska sredstva.
Prekid uvoza ruskog gasa mogao bi dovesti do povećanja cena energije u Mađarskoj, što bi moglo koštati oko četiri odsto mađarskog BDP-a. Ipak, stručnjaci smatraju da bi diverzifikacija izvora gasa mogla ublažiti ove posledice. Takođe, nafta bi mogla poskupeti za 5 do 10% na duži rok zbog komplikovanih procesa u rafinerijama koje koriste rusku sirovinu.
U kontekstu regionalnih odnosa, Tanač ističe da je javno mnjenje u Mađarskoj podeljeno, pri čemu se premijer Viktor Orban susreće sa kritikama zbog bliskih veza sa Rusijom dok istovremeno neguje odnose sa Srbijom. U međuvremenu, stručnjaci iz Bosne i Hercegovine naglašavaju važnost gasne diversifikacije i interkonekcija kao ključnih faktora za energetsku sigurnost.
Semin Petrović, stručnjak za energetiku iz Sarajeva, napominje da BiH ima samo jednu interkonekciju za prirodni gas, dok je izgradnja novih interkonekcija otežana zbog tradicionalnog fokusa na elektroenergetiku. On smatra da je neophodno razvijati energetske izvore kako bi se obezbedila dugoročna energetska sigurnost zemlje i stabilnost regiona.
Zaključak je da je odluka o ukidanju ruskog gasa izazov za sve zemlje u regionu, ali i prilika za jačanje energetske nezavisnosti i diversifikaciju snabdevanja. Srbija i druge zemlje Balkana moraju proći kroz proces prilagođavanja i razvijati svoje energetske strategije kako bi se suočile s izazovima koji dolaze s evropskim regulativama.
