Evropski parlament je danas usvojio plan o postepenom ukidanju uvoza ruskog gasa do kraja 2027. godine, prema izveštaju Reutersa. Ova odluka dolazi usred nastojanja Evropske unije da smanji svoju energetsku zavisnost od Rusije, posebno u svetlu nedavnog sukoba u Ukrajini. Za usvajanje plana glasalo je 500 članova parlamenta, dok je 120 bilo protiv, a 30 članova se uzdržalo.
Plan mora biti formalno odobren na sastanku ministara zemalja članica EU, koji se očekuje da bude održan početkom sledeće godine. Prema ovom planu, EU će obustaviti uvoz ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG) do kraja 2026. godine, dok će gas iz cevovoda prestati da se uvozi do kraja septembra 2027. godine. Ova odluka predstavlja značajan korak u pravcu smanjenja zavisnosti od ruskih energetskih resursa.
U oktobru ove godine, 12 odsto gasa koji je EU uvozila dolazilo je iz Rusije, što predstavlja drastično smanjenje u odnosu na 45 odsto pre izbijanja rata u Ukrajini. Među zemljama koje još uvek uvoze ruski gas su Mađarska, Francuska i Belgija, što ukazuje na razlike u pristupu različitih članica EU prema ovoj temi.
Savet Evropske unije je krajem oktobra usvojio predlog uredbe koja se odnosi na postepeno ukidanje uvoza ruskog prirodnog gasa, što je ključni deo plana REPowerEU za okončanje energetske zavisnosti od Rusije. Ova nova pravila predviđaju potpunu zabranu uvoza ruskog gasa, uključujući i LNG, od 1. januara 2028. godine, uz prelazni period za postojeće ugovore.
U vezi sa ovim planom, Savet EU je pojednostavio carinske procedure za gas koji nije ruskog porekla. Za takve isporuke će biti potrebna samo potvrda o zemlji porekla, dok će ruski gas tokom prelaznog perioda zahtevati detaljniju dokumentaciju o ugovoru, količinama i eventualnim izmenama. Ova odluka može imati značajan uticaj na zemlje u regionu, uključujući Srbiju, koja se oslanja na gas iz Rusije preko teritorije zemalja članica EU, kao što je Bugarska.
S obzirom na to da kompanije u Srbiji zavise od posrednika iz EU, kao što su distributeri u Mađarskoj ili Bugarskoj, one će imati pristup ruskom gasu još najviše do kraja 2027. godine, pod uslovom da njihovi partneri u EU imaju važeće dugoročne ugovore. Ova situacija može izazvati dodatne pritiske na energetsku stabilnost Srbije, koja se suočava sa potrebom za diversifikacijom svojih izvora energije.
U svetlu ovih promena, evropske zemlje će morati da istraže alternative za snabdevanje energijom, kako bi se pripremile za tranziciju ka novim izvorima. EU već razmatra povećanje investicija u obnovljive izvore energije i unapređenje energetske efikasnosti kao ključne aspekte svog dugoročnog energetskog plana.
Ova odluka o ukidanju uvoza ruskog gasa može biti izazov, ali i prilika za jačanje energetske nezavisnosti EU. Na duže staze, EU se nada da će ojačati svoje energetske kapacitete i smanjiti zavisnost od nepredvidivih izvora, što će doprineti stabilnosti i sigurnosti energetskog tržišta.
U svakom slučaju, ovo je značajan trenutak za Evropsku uniju, koja nastoji da se prilagodi novim geopolitičkim realnostima i obezbedi održivu energetsku budućnost za svoje članice i građane.
