Zemlje Evropske unije suočavaju se s izazovom obezbeđivanja značajnih sredstava za garancije zajmova Ukrajini, koji bi mogli dostići iznos od 210 milijardi evra. Prema informacijama do kojih je došao briselski portal Politiko, Nemačka bi mogla biti odgovorna za pokrivanje do 52 milijarde evra od tog iznosa. Ova situacija dolazi nakon što je Evropska komisija predstavila plan za zajam od 165 milijardi evra, koji bi se finansirao iz zamrznutih ruskih sredstava.
Belgijski premijer Bart De Wever izrazio je zabrinutost zbog korišćenja ruskih sredstava, smatrajući da bi to moglo dovesti do obaveze Belgije da vrati novac Moskvi. U tom kontekstu, potrebni su rezervni mehanizmi koji bi bili proporcionalno raspodeljeni među članicama EU kako bi se obezbedilo odobrenje za zajam. Ukupno, oko 185 milijardi evra ruskih sredstava je zamrznuto u finansijskom depozitaru Euroclear sa sedištem u Briselu, dok se dodatnih 25 milijardi evra nalazi na privatnim računima širom EU.
Zemlje koje su sklonije Kremlju, poput Mađarske, mogle bi dodatno povećati iznose koje bi druge članice morale pokriti ako se odluče ne pridružiti ovoj inicijativi. Iako su neke zemlje van EU, poput Norveške, bile pominjane kao potencijalni donatori, norveški ministar finansija Jens Stoltenberg se distancirao od te ideje.
Ukrajina se suočava s ozbiljnim budžetskim deficitom od 71,7 milijardi evra u narednoj godini, što zahteva hitne mere smanjenja javne potrošnje već od aprila, ukoliko dodatni novac ne stigne pravovremeno. U petak je Mađarska stavila veto na izdavanje novih EU obveznica koje bi pomogle u pokrivanju budžetskog jaza Kijeva, prebacujući pritisak na lidere EU da uvere De Wevera da podrži korišćenje ruskih sredstava na sastanku 18. decembra.
Nemački kancelar Fridrih Merc je izjavio da će Nemačka obezbediti 25% rezervnog mehanizma, što je najveći udeo među zemljama. On je posle sastanka sa belgijskim premijerom naglasio značaj konstruktivnog dijaloga o ovoj temi i potrebu da se uzmu u obzir zabrinutosti Belgije.
Predloženi zajam za reparacije uključuje 115 milijardi evra za finansiranje ukrajinske odbrambene industrije u narednih pet godina, dok bi 50 milijardi evra bilo namenjeno pokrivanju budžetskih potreba Kijeva. Preostalih 45 milijardi evra biće iskorišćeno za otplatu prethodnog zajma G7 Ukrajini.
Sredstva bi se isplaćivala u šest rata tokom godine, a Komisija će implementirati određene provere i mehanizme kontrole kako bi se sprečilo da novac završi u rukama prevaranata. Na primer, kod odbrambene potrošnje, biće obezbeđeno da su svi ugovori i planovi potrošnje u skladu sa standardima Komisije.
Takođe, Komisija će detaljno predstaviti finansijske potrebe Ukrajine i izvore vojne i finansijske pomoći, što će omogućiti evropskim prestonicama da prate tok novca koji dolazi u Kijev. Ova situacija naglašava sve veće izazove s kojima se EU suočava u vezi sa podrškom Ukrajini, dok istovremeno balansira unutrašnje političke pritiske i ekonomske realnosti.
U svetlu svih ovih dešavanja, jasno je da će sledeći sastanak lidera EU biti ključno mesto za donošenje odluka koje će oblikovati budućnost finansijske pomoći Ukrajini.
