Kvalifikovana većina država članica Evropske unije (EU) danas je odobrila potpisivanje trgovinskog sporazuma sa zemljama Merkosura, što je potvrđeno od strane četiri neimenovana diplomatska izvora. Ovaj sporazum obuhvata zemlje poput Brazila, Argentine, Paragvaja i Urugvaja, a njegovo usvajanje se do sada odlagalo zbog različitih pritisaka i zabrinutosti unutar EU.
Ambasadori EU takođe su odobrili dodatne zaštitne mere za poljoprivredne proizvode u slučaju naglog porasta uvoza iz tih zemalja. Ove mere su ključne kako bi se osiguralo da evropski poljoprivrednici nisu pogođeni prekomernim uvozom jeftinih proizvoda.
Protiv sporazuma su glasale Francuska, Poljska, Austrija, Irska i Mađarska, dok je Belgija bila suzdržana. Italija, koja je igrala ključnu ulogu u dobivanju potrebne većine, na kraju je podržala sporazum, čime je omogućila da se postigne kvalifikovana većina od 15 od 27 država članica EU, što predstavlja 65% stanovništva bloka.
Da bi Savet usvojio ovaj sporazum, bilo je potrebno da se dođe do kvalifikovane većine, a poslednji korak u tom procesu je glasanje putem pisanog postupka. Ovaj postupak je pokrenut i završiće se danas oko 17 časova, kada će članice imati priliku da podnesu eventualne prigovore.
Ukoliko sporazum bude odobren, Evropska komisija bi mogla da ga potpiše sledeće nedelje u Paragvaju. Merkosur, koji se sastoji od Argentine, Brazila, Paragvaja, Urugvaja i Venecuele, ima za cilj promociju slobodne trgovine i slobodnog protoka dobara, ljudi i kapitala.
Jedan od glavnih razloga zbog kojih je potpisivanje sporazuma odugovlačeno jeste strah poljoprivrednika u EU od mogućeg priliva jeftinih proizvoda iz Merkosura, kao što su govedina i šećer. Takođe, postoji zabrinutost o mogućem pritisku na snižavanje standarda proizvodnje unutar EU. Ove brige su bile na stolu tokom pregovora i rasprava, a pregovarači su pokušavali da pronađu ravnotežu između ekonomskih interesa i zaštite domaćih proizvođača.
Sporazum sa Merkosurom ima potencijal da donese velike ekonomske koristi za EU, omogućavajući pristup novim tržištima i povećanje trgovinske razmene. Međutim, kako bi se postigla održiva trgovinska politika, važno je da se pažljivo razmotre svi aspekti koji se tiču poljoprivrednog sektora i zaštite domaćih proizvođača.
Ovaj trgovinski sporazum dolazi u vreme kada je globalna ekonomija pod pritiskom, a EU pokušava da diversifikuje svoje trgovinske tokove. Odnosi sa zemljama Latinske Amerike postaju sve značajniji, kako bi se smanjila zavisnost od tradicionalnih trgovinskih partnera.
U zaključku, odobrenje ovog sporazuma predstavlja značajan korak za Evropsku uniju i zemlje Merkosura, ali i izazov za sve aktere koji se bave poljoprivredom i trgovinom unutar EU. Očekuje se da će finalizacija ovog sporazuma otvoriti nova vrata za saradnju i trgovinu između ovih regiona, ali će istovremeno zahtevati odgovorno upravljanje i zaštitu interesima evropskih farmera.
