Brisel – Članice Evropske unije zabeležile su značajan trgovinski deficit u sektoru istraživačko-razvojnih usluga tokom 2023. godine, prema podacima koje je danas objavio Evrostat. Izvoz ovih usluga iz EU iznosio je 59,4 milijarde evra, dok je uvoz dostigao 102,6 milijardi evra, čime je deficit iznosio 43,2 milijarde evra.
Izveštaj Evrostata ukazuje na to da je izvoz istraživačko-razvojnih usluga povećan za 9,0 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je istovremeno uvoz porastao za 16,6 odsto. Ovi rezultati ukazuju na sve veću potražnju za istraživačko-razvojnim uslugama izvan granica EU, ali i na rastući trend uvoza ovih usluga unutar bloka.
Sjedinjene Američke Države su najveći uvoznik istraživačko-razvojnih usluga iz EU, sa 47,3 odsto ukupnog izvoza, što iznosi 28,1 milijardu evra. Švajcarska se nalazi na drugom mestu kao najveći partner sa 14,4 odsto udela, odnosno 8,6 milijardi evra, dok Velika Britanija zauzima treće mesto sa 13 odsto, odnosno 7,7 milijardi evra.
Ovi podaci potvrđuju rastuću globalnu konkurenciju u sektoru istraživanja i razvoja, kao i važnost saradnje između EU i drugih zemalja. Ekonomisti ističu da bi EU trebalo da razmotri strategije za smanjenje deficita u ovom sektoru, kao i za jačanje domaće proizvodnje i inovacija.
U svetlu ovih informacija, analitičari ukazuju na potrebu za dodatnim ulaganjima u istraživanje i razvoj unutar EU, kako bi se povećala konkurentnost i smanjila zavisnost od stranih izvora. S obzirom na to da se tržište istraživačko-razvojnih usluga konstantno menja, EU bi trebala da razvije strategije koje će omogućiti održiv rast i inovacije.
Osim ekonomskih implikacija, ovi podaci takođe imaju značajnu ulogu u oblikovanju politika EU u vezi sa istraživanjem i razvojem. EU se suočava sa izazovima kao što su klimatske promene, digitalizacija i globalna konkurencija, a razvoj strategija koje će osnažiti istraživačku i razvojnu infrastrukturu postaje ključni faktor za budući rast.
U međuvremenu, članice EU su pozvane da unaprede saradnju sa zemljama van bloka kako bi se povećala efikasnost istraživačko-razvojnih usluga i smanjili troškovi. Ove aktivnosti bi mogle uključivati zajedničke projekte, deljenje znanja i resursa, kao i razmenu stručnjaka.
Evrostat upozorava da bez adekvatnih mera, EU može suočiti s dodatnim izazovima u budućnosti, posebno u svetlu globalnih promena i potreba tržišta. U tom kontekstu, očigledno je da je neophodno raditi na jačanju inovacija i istraživačkih kapaciteta unutar EU kako bi se održala globalna konkurentnost.
Pored toga, ovi rezultati ukazuju na potrebu za većim fokusom na obrazovanje i obuku u oblasti nauke, tehnologije, inženjerstva i matematike (STEM), kako bi se pripremila nova generacija stručnjaka koja će doprineti razvoju inovacija i tehnologija.
Sve u svemu, trgovinski deficit u istraživačko-razvojnom sektoru EU predstavlja izazov, ali i priliku za članice bloka da preispitaju svoje pristupe i strategije. Kroz saradnju i inovacije, EU može pronaći načine da unapredi svoj položaj na globalnoj sceni i poveća svoju konkurentnost u ključnim industrijama budućnosti.
