Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je danas u Berlinu da će Evropska unija nastaviti da se bori protiv hibridnih pretnji, najavljujući novi paket sankcija protiv Rusije. Ove izjave došle su nakon sastanka sa ministrima odbrane Nemačke, Francuske, Italije, Velike Britanije i Poljske, gde je istaknuto da EU ne može prihvatiti hibridne pretnje kao novu normalu.
„EU ne može da prihvati hibridne pretnje kao novu normalu“, naglasila je Kalas, ukazujući na potrebu za zajedničkim delovanjem država članica u suočavanju sa ovim izazovima. U okviru ovih napora, Evropska komisija planira da poveća vojnu mobilnost, što uključuje deljenje transportnih resursa među članicama i ubrzanje procedura odobravanja za vojnu opremu i resurse.
Kalas je takođe ukazala na to da je primirje prioritet, ali je naglasila da Rusija trenutno nije spremna za dijalog. „Moramo jasno staviti do znanja Rusiji da vreme nije na njenoj strani“, rekla je Kalas, dodajući da će EU nastaviti da vrši pritisak na Moskvu kroz nove sankcije. „Ratove gubi onaj ko prvi ostane bez novca ili vojnika. Zato se na Rusiju mora nastaviti pritisak sankcijama“, dodala je ona.
Ova izjava dolazi u kontekstu petnaestog paketa sankcija koji je već u pripremi i koji bi trebalo da dodatno smanji ruskih prihoda od prodaje energenata. Kalas je pohvalila najnovije sankcije koje je uvela administracija američkog predsednika Donalda Trampa protiv ruskih naftnih kompanija, ističući da sankcije bolje funkcionišu kada ih podržavaju međunarodni partneri.
Prethodni, 19. paket antiruskih sankcija, stupio je na snagu u oktobru, a usmeren je posebno na dalje smanjenje ruskih prihoda od prodaje gasa i nafte. Jedna od ključnih mera je potpuna zabrana uvoza tečnog prirodnog gasa iz Rusije, koja će stupiti na snagu 2027. godine, godinu dana ranije nego što je prvobitno planirano.
Pored ovih mera, EU takođe primenjuje dodatne kaznene mere u finansijskom sektoru, trgovini, kao i ograničenja kretanja ruskih diplomata unutar Unije. Ove inicijative su deo šire strategije EU da odgovori na ruske aktivnosti u Ukrajini i šire, s ciljem očuvanja stabilnosti i bezbednosti u regionu.
Kalas je istakla da je zajednički odgovor na hibridne pretnje ključan za sigurnost EU, a saradnja između članica je od suštinske važnosti. Ove mere dolaze u vreme kada se tenzije između Rusije i Zapada povećavaju, a evropske zemlje nastoje da se zaštite od potencijalnih pretnji koje mogu proizaći iz ruskih akcija.
„Svi moramo biti spremni da se suočimo sa izazovima koje donosi hibridni rat“, naglasila je Kalas, dodajući da je važno da EU ostane jedinstvena i da nastavi sa radom na održavanju mira i stabilnosti. U tom kontekstu, najnoviji paket sankcija protiv Rusije dolazi kao nastavak dosadašnjih napora i znak odlučnosti EU da se bori protiv svake pretnje koja može ugroziti njen integritet i bezbednost.
Na kraju, Kalas je pozvala sve članice EU da ostanu posvećene zajedničkoj strategiji i da nastave sa radom na jačanju svojih odbrambenih kapaciteta, jer je to jedini način da se osigura budućnost mira i stabilnosti na kontinentu. „Zajedno možemo da se suočimo sa svim izazovima koji dolaze, a naše jedinstvo je naš najveći adut“, zaključila je ona.
