Evropska unija (EU) se suočava s izazovima u procesu proširenja, a Evropska komesarka za proširenje, Marta Kos, naglasila je potrebu za reformom postojećih pravila kako bi se olakšao prijem novih članica. Tokom skupa „Konkurentna Evropa“ koji je organizovao portal Politiko, Kos je istakla da je izvršno telo EU već predstavilo tri opcije državama članicama, ali da je neophodna njihova saglasnost kako bi se nastavilo s procesom.
Prema rečima Kosa, ponuđene opcije uključuju zadržavanje trenutnog sistema, reformu koja bi ubrzala pristup zemalja kandidatkinja, kao i model poznat kao „obrnutog proširenja“. Ovaj poslednji model, koji su predložili predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i njen tim, omogućio bi zemljama kandidatima pristup EU pre nego što završe ključne reforme.
Međutim, Kos je istakla da je treća opcija, koja se odnosi na „obrnuto proširenje“, naišla na otpor među državama članicama, koje je smatraju „revolucionarnom“. Takođe, zadržavanje postojećeg statusa kvo nije prihvatljivo, pa je u toku rasprava o pravcu reformi i načinima za ubrzanje procesa integracije kroz postepeno uključivanje zemalja kandidatkinja.
Jedan od glavnih ciljeva koji se pominje je pristup Ukrajine EU do 1. januara 2027. godine, što Kos smatra „nemogućim“. S druge strane, Island bi mogao da predstavlja „poseban slučaj“ i brzo napreduje ka članstvu ukoliko građani na referendumu odluče da obnove pregovore o članstvu.
Kos je podsetila da je Island već visoko integrisan u Evropski ekonomski prostor i Šengen, uz visok nivo demokratskih standarda i usklađenosti sa evropskim vrednostima. Model „obrnutog proširenja“ zamišljen je kako bi zemljama poput Ukrajine omogućio brži pristup jedinstvenom tržištu i investicionim fondovima EU.
Međutim, diplomatski izvori iz Brisela naglašavaju da većina država članica smatra ovaj predlog neizvodljivim, ukazujući na složene pravne procedure i mogućnost da nove članice ne ispune očekivane demokratske standarde, što bi moglo dovesti do blokiranja odluka unutar EU.
Prema informacijama dobijenim od više diplomata, države članice trenutno pripremaju svoje predloge koji bi mogli omogućiti zemljama kandidatkinjama ranije koristi od integracije u EU tržište i pristup investicionim programima. EU zvaničnici ističu da, ukoliko članice ne podržavaju model „obrnuto proširenje“, treba da ponude alternativna rešenja koja će omogućiti bržu integraciju kandidata.
U svetlu ovih dešavanja, jasno je da je proširenje EU postalo kompleksno pitanje koje zahteva pažljivo razmatranje i dogovor među članicama. Pitanje članstva Ukrajine, kao i drugih zemalja, postavlja nove izazove i zahteva od EU da se prilagodi novim realnostima u svetu.
Razgovori o reformama i mogućim rešenjima nastaviće se u narednim nedeljama, a očekuje se da će članice izneti svoje stavove o predloženim opcijama. Ova rasprava će biti ključna za budućnost proširenja EU i njenog odnosa prema kandidatima, posebno u svetlu trenutnih globalnih izazova i potrebe za stabilnošću u regionu.
U svakom slučaju, EU se suočava s potrebom za inovacijama u svom pristupu proširenju, a to će zahtevati kompromis i saradnju među članicama kako bi se osiguralo da proces ostane relevantan i efikasan.
