Lideri Evropske unije (EU) su na neformalnom samitu održanom u belgijskoj pokrajini Limburg postigli saglasnost o potrebi da evropske kompanije dobiju proporcionalnu i ciljanu prednost u strateškim sektorima. Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta izjavio je da će konkretne mere za snižavanje cena energenata biti predstavljene na narednom samitu u martu. Ovaj korak dolazi kao odgovor na rastuće troškove energenata koji su postali izazov za evropsku privredu.
Na konferenciji za novinare, Košta je naglasio da postoji široka saglasnost među liderima EU o strateškom značaju jačanja određenih sektora u Evropi. On je istakao potrebu da se proizvodi proizvedeni u Evropi (Made in Europe) postave u prvi plan. Ova strategija ima za cilj da ojača konkurentnost evropskih firmi i da ih zaštiti od prekomernog uvoza iz zemalja van EU.
U cilju unapređenja konkurentnosti, lideri EU planiraju da ubrzaju primenu novog pravnog okvira poznatog kao 28. režim. Ovaj sistem će omogućiti kompanijama da se pridržavaju jednostavnijeg i jedinstvenog seta korporativnih pravila, čime će se smanjiti administrativna opterećenja i olakšati poslovanje unutar EU. Košta je rekao da će prioritet biti rešavanje pitanja troškova energenata, ali konkretni predlozi još uvek nisu objavljeni.
Na sastanku su se takođe čule kritike od predstavnika evropske industrije. Dan ranije, na industrijskom samitu u Antverpenu, oni su izneli svoje prioritete pred najvišim zvaničnicima EU. Zahtevi su se odnosili na niže cene energije, smanjenje regulatornih opterećenja i jaču konkurentnost u odnosu na Kinu i Sjedinjene Američke Države. Ovi zahtevi dolaze u svetlu sve jače globalne konkurencije i izazova sa kojima se suočava evropska ekonomija.
Evropski lideri se suočavaju sa pritiscima da preduzmu brze i efikasne mere kako bi ojačali evropsku privredu. U vreme kada su troškovi energije na istorijskom maksimumu, mnoge kompanije su pod velikim pritiskom da ostanu konkurentne na globalnom tržištu. Očekuje se da će smanjenje cena energenata biti ključno pitanje za preživljavanje i rast mnogih sektora unutar EU.
Tokom sastanka, lideri su se takođe osvrnuli na šire ekonomske izazove, uključujući inflaciju i nestašice koje su postale sve prisutnije u poslednjih nekoliko godina. Evropska unija se suočava sa potrebom da pronađe ravnotežu između ekoloških ciljeva i ekonomskog rasta, što predstavlja dodatni izazov za donošenje odluka.
Osim toga, lideri EU su razgovarali i o pitanjima koja se tiču digitalizacije i inovacija, smatrajući da je neophodno ulagati u nove tehnologije kako bi se osiguralo da evropske kompanije budu konkurentne u digitalnom dobu. Ova tema je posebno relevantna s obzirom na sve veću dominaciju tehnoloških giganata iz SAD-a i Kine.
U zaključku, lideri EU su pokazali jasnu nameru da zaštite evropsku privredu kroz konkretne mere i strategije usmerene na jačanje konkurentnosti. Očekuje se da će naredni samit u martu doneti više detalja o predloženim merama, a evropski građani i kompanije s nestrpljenjem čekaju rešenja koja će im olakšati poslovanje i život. U vreme kada se svet suočava sa brojnim ekonomskim izazovima, ovakvi sastanci i dogovori su ključni za budućnost EU i njenih članica.
