Grupa zemalja Evropske unije koja se nalazi na istočnom krilu, a koja uključuje Finsku, Švedsku, Poljsku, Estoniju, Letoniju, Litvaniju, Rumuniju i Bugarsku, planira da naredne nedelje započne rad na konkretnim merama za jačanje odbrane u ovoj regiji. Ove informacije je danas izneo finski premijer Peteri Orpo, naglašavajući važnost zajedničkog delovanja u svetlu pretnji koje dolaze iz Rusije.
Prema Orpovim rečima, cilj sastanka koji će se održati u Helsinkiju jeste da se postigne dogovor o saradnji u oblasti odbrane i stvori jedinstven stav unutar EU o bezbednosti istočnih članica. On je u intervjuu za finski javni servis Yle istakao da Rusija predstavlja pretnju ne samo danas, već i u budućnosti, čime je dodatno pojačao osećaj hitnosti u pristupu bezbednosti ovog regiona.
Sastanak u Helsinkiju će okupiti lidere pomenutih zemalja koji će razgovarati o strategijama i konkretnim projektima. Orpo je istakao da je pritisak na istočne obode Evrope posebno izražen, te da je od esencijalne važnosti da zemlje ovog dela Unije pošalju jasnu poruku Briselu o potrebama za jačanjem odbrane.
Kako bi se ostvarili ciljevi zaštite i odbrane, lideri planiraju da zatraže sredstva za projekte koji uključuju poboljšanje granične bezbednosti, vazdušne odbrane, detekciju i suzbijanje dronova, kao i jačanje kopnenih snaga. Orpo je naveo da su za pilot projekte potrebna ulaganja od 1,5 milijardi evra, dok bi u narednom budžetu, koji počinje 2027. godine, taj iznos mogao da dostigne čak 135 milijardi evra.
Ovaj sastanak dolazi u trenutku kada se bezbednosna situacija u Evropi dodatno komplikuje, a pretnje iz Rusije su sve prisutnije. Ruska vojska je nastavila sa jačanjem svojih pozicija u blizini granica EU, što je izazvalo zabrinutost među zemljama koje se nalaze na istočnom krilu. Ove zemlje su stoga odlučile da se okupe i zajedno rade na strategijama koje će ojačati njihovu odbrambenu sposobnost.
Orpova izjava o pretnji koju predstavlja Rusija ukazuje na to da lideri zemalja istočnog krila EU smatraju da je potrebno brzo i efikasno delovati kako bi se osigurala sigurnost građana i teritorijalna integritet. Tokom sastanka, očekuje se razmatranje različitih aspekata odbrane, uključujući i modernizaciju tehnoloških kapaciteta i poboljšanje obuke vojnika.
S obzirom na to da je situacija u ukrajinskoj krizi pokazala koliko je važno imati efikasne odbrambene mehanizme, zemlje istočnog krila EU smatraju da je zajednička saradnja ključno rešenje. Očekuje se da će ovaj sastanak biti samo prvi korak ka usvajanju konkretnih mera koje će poboljšati odbrambene sposobnosti ovih zemalja.
Zemlje u regionu takođe se suočavaju sa izazovima kao što su migracije, terorizam i kibernetičke pretnje, što dodatno naglašava potrebu za sveobuhvatnom strategijom bezbednosti. Grupa zemalja koju predvodi Finska, s ciljem da se uspostavi čvrsta i jedinstvena fronta protiv potencijalnih pretnji, želi da osigura da se njihovi glasovi čuju u Briselu i da se obezbede potrebna sredstva za odbranu.
Ovaj sastanak u Helsinkiju može se smatrati prekretnicom u pristupu bezbednosti u regionu, ali i u jačanju odnosa unutar EU. Inspirisani zajedničkom voljom da se ojača odbrana, lideri ovih zemalja će raditi na tome da stvore dugoročnu strategiju koja će osigurati stabilnost i sigurnost na istočnom krilu Evropske unije.
