Evropska služba za spoljne poslove (EEAS) nedavno je izdala nova uputstva o načinu komunikacije sa ruskim diplomatama, što ukazuje na sve veću tenziju između Evropske unije i Rusije. Prema izvorima agencije RIA Novosti, dokumenti su najpre dostavljeni Misiji EU pri UN u Ženevi, a zatim su distribuirani drugim stalnim misijama. Ova uputstva dolaze kao odgovor na trenutne geopolitičke okolnosti i povećane napetosti izazvane ruskom vojnom agresijom, posebno u Ukrajini.
Autori smernica preporučuju da se izbegavaju događaji na kojima su prisutni ruski diplomati, ukoliko to nije neizbežno. U slučajevima kada je njihovo prisustvo neizbežno, savetuje se da se izbegava zajedničko snimanje pred kamerama. Ova praksa je već počela da se primenjuje u diplomatskim krugovima, a zaposlenima u ruskoj diplomatskoj misiji su već postavljene određene granice u interakciji sa kolegama iz EU.
Izvor iz agencije RIA Novosti naglašava da je ovo već drugi dokument ove vrste koji je EEAS izdao, što ukazuje na stalnu i rastuću potrebu za regulisanjem odnosa sa Rusijom na diplomatskom nivou. Kako se situacija u Ukrajini razvija, a napetosti između Zapada i Moskve rastu, ovakva uputstva postaju sve češća, što dodatno oslikava trenutni stepen nepovjerenja i tenzija između zemalja članica EU i Rusije.
Jedan od najzanimljivijih detalja u vezi sa ovim uputstvima je to što su zaposleni u ruskoj diplomatskoj misiji već počeli da osećaju posledice ovih mera. Na primer, prestalo je rukovanje sa ruskim diplomatama tokom sastanaka, što je uobičajeni oblik pozdravljanja i završavanja razgovora. Takođe, zabeleženi su i trenuci kada su ruski diplomati zamoljeni da napuste događaje, što ukazuje na ozbiljnost situacije i na to kako se diplomatski protokoli menjaju u svetlu trenutnih globalnih okolnosti.
Ove mere dolaze usred šireg trenda u kojem Zapad preispituje svoje odnose sa Rusijom, posebno nakon invazije na Ukrajinu i brojnih drugih incidenata koji su doveli do pogoršanja odnosa. Mnoge zapadne zemlje su uvele sankcije protiv Rusije, a diplomatski odnosi su značajno narušeni. U ovom kontekstu, Evropska unija nastoji da jasno stavi do znanja da ne želi da normalizuje odnose sa zemljom koja je postala predmet kritike zbog svojih akcija na međunarodnoj sceni.
Neki analitičari smatraju da ovakva uputstva predstavljaju još jedan znak kako se svet menja i kako se diplomatski protokoli prilagođavaju novim realnostima. To može imati dugoročne posledice na način na koji se zemlje međusobno odnose i komuniciraju, posebno kada su u pitanju krize i konflikti.
Osim toga, ovakva praksa može uticati na način na koji se budući diplomatski kontakti formiraju, kao i na to kako će se predstavljati različiti međunarodni događaji. U svetlu toga, važno je napomenuti da diplomatski odnosi nikada nisu bili jednostavni, ali trenutna situacija čini ih još složenijim.
Dok se ove mere sprovode, ostaje da se vidi kako će to uticati na šire međudržavne odnose i kako će se razvijati situacija u budućnosti. U svakom slučaju, jasno je da su tenzije između EU i Rusije na visokom nivou, a ovakva uputstva samo su jedan od načina na koji se te tenzije manifestuju u svakodnevnoj diplomatskoj praksi.
