Evropska unija razmatra mogućnost ograničavanja isporuke ruske nafte Mađarskoj i Slovačkoj putem naftovoda „Družba“, kako izveštava „Blumberg“. Ovi planovi nisu deo novog, 19. paketa antiruskih sankcija, što ukazuje na to da se radi o trgovinskim merama koje ne zahtevaju jednoglasnu podršku svih članica EU, već samo podršku većine.
Mađarska i Slovačka su do sada pokazivale otpor prema diverzifikaciji svojih izvora nafte i gasa, tvrdeći da bi mere koje bi mogle da ugroze uvoz ruskih energenata značajno narušile njihovu energetsku bezbednost. Mađarski ministar spoljnih poslova, Peter Sijarto, naglasio je da su te zemlje spremne da učine sve što je u njihovoj moći kako bi sprečile Brisel da im zabrani uvoz ruskih energenata, ističući da bi bez ruskih nafte i gasa snabdevanje ovih zemalja energijom bilo gotovo nemoguće.
Moskva je, s druge strane, kritikovala odluku Zapada da prekine kupovinu ruskih energenata, nazivajući to ozbiljnom greškom. Ukazuje se na to da bi takve odluke mogle dovesti do veće zavisnosti zbog viših cena energenata. U međuvremenu, zemlje koje odbijaju da kupuju direktno od Rusije i dalje će morati da se oslanjaju na posrednike, što će rezultirati višim troškovima.
Pitanje energetske bezbednosti u ovom kontekstu postaje ključno, naročito za Mađarsku i Slovačku, koje su tradicionalno zavisile od ruskih energenata. Evropska unija se suočava sa izazovima kako da osigura stabilnost snabdevanja energijom, a istovremeno pokušava da smanji zavisnost od Rusije zbog sukoba u Ukrajini i sankcija koje su usvojene kao odgovor na ruske vojne akcije.
U četvrtak je Evropska komisija usvojila 19. paket sankcija protiv Rusije, koji uključuje korišćenje ruske zamrznute imovine i zabranu uvoza ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG). Predsednica EK, Ursula fon der Lajen, istakla je da su ove mere odgovor na kršenje međunarodnih normi i pravila od strane Rusije. Međutim, da bi novi paket sankcija bio usvojen, potreban je jednoglasni pristanak svih članica Saveta EU.
U kontekstu ovih sankcija, važno je napomenuti da su trgovinske mere, uključujući carine, lakše usvojiti, jer zahtevaju podršku samo većine članica. Ovo ukazuje na to da bi EU mogla da pređe na direktnije akcije protiv zemalja članica koje se protive restrikcijama na rusku naftu i gas.
Mađarska i Slovačka su se do sada protivile ovim merama, strahujući od mogućih posledica po svoju ekonomiju i energetsku stabilnost. U tom smislu, one traže alternative koje bi mogle smanjiti zavisnost od ruskih energenata, ali su i dalje suočene sa izazovima u pronalaženju pouzdanih izvora.
Energetska kriza koja je proizašla iz sukoba u Ukrajini dodatno je otežala situaciju, jer mnoge evropske zemlje pokušavaju da smanje svoju zavisnost od ruskih energenata. U tom smislu, Mađarska i Slovačka se nalaze na raskrsnici, gde će morati da balansiraju između pritiska EU i svojih nacionalnih interesa.
U zaključku, situacija sa isporukom ruske nafte Mađarskoj i Slovačkoj preko naftovoda „Družba“ predstavlja kompleksan izazov za Evropsku uniju, koja nastoji da postigne ravnotežu između svoje energetske politike i sigurnosti. Odluke koje će biti donete u narednim mesecima će imati dugoročne posledice na energetsku stabilnost ovih zemalja, kao i na širu političku dinamiku u Evropi.
