Nakon godina kada je Turska smatrana problematičnom zemljom, Evropska unija počinje da je prepoznaje kao ključnog partnera u rešavanju aktuelnih izazova. U svetlu sve većih pregovora o miru u Ukrajini, Turska se ponovo nameće kao važan faktor u posleratnom poretku, posebno u regionalnoj stabilnosti Crnog mora. Ipak, EU se kreće polako, s obzirom na to da Turska beleži povratak ka autokratiji pod vođstvom predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, koji je zaustavio mnoge političke protivnike.
Kako bi se pokušalo da se odnosi između EU i Turske otope, komesarka za proširenje Marta Kos planira posetu Turskoj. Uoči putovanja, Kos je naglasila da će mir u Ukrajini značajno promeniti situacije u Evropi i da će Turska biti ključni partner u ovom procesu. Turska se ističe kao vojna sila sa drugom najvećom vojskom unutar NATO-a i ima stratešku poziciju u Sredozemlju i na Bliskom Istoku. Kontrola Bosfora joj omogućava značajan uticaj na regionalnu bezbednost, dok je zemlja već odigrala ključnu ulogu u postizanju sporazuma o bezbednom prolazu ukrajinske pšenice.
Turska, sa populacijom od 88 miliona stanovnika, izrazila je spremnost da pošalje mirovne trupe u Ukrajinu, ukoliko se postigne dogovor sa Rusijom, i da preuzme vodeću ulogu u bezbednosti Crnog mora. Međutim, odnosi između EU i Turske su se tokom godina pogoršali, a Erdoganov autokratski pristup i pritisak na opoziciju dodatno su otežali situaciju. Iako je Turska zvanično kandidat za članstvo u EU, pregovori su zamrznuti od 2018. godine.
Kos je ukazala na to da su najnoviji izveštaji o proširenju EU pokazali nazadovanje u oblasti demokratije i vladavine prava u Turskoj. Ona je istakla da Turska ima dugu demokratsku tradiciju i snažno civilno društvo, te da je neophodno ojačati te aspekte kako bi se izgradilo poverenje između EU i Turske. U okviru posete, Kos će prisustvovati potpisivanju kredita od 200 miliona evra Evropske investicione banke za projekte obnovljive energije u Turskoj, što je prvi korak ka obnovi odnosa.
Turska je u prethodnim godinama bila pogođena suspenzijom kredita zbog nesuglasica oko bušenja nafte i gasa kod Kipra. Takođe, EU će predstaviti studiju o unapređenju prekogranične povezanosti sa Turskom, Centralnom Evropom i Južnim Kavkazom, koja ističe potrebu za investicijama u transport, trgovinu i energetiku.
Međutim, Turska teži novom sporazumu o carinskoj uniji, jer stari dogovor iz 1995. godine više ne odgovara aktuelnim potrebama. Novi trgovinski sporazumi koje je EU sklopila sa Indijom i zemljama Mercosura stavljaju Tursku u nepovoljan položaj, jer će omogućiti bezcarinski pristup robama iz ovih zemalja, bez uzvraćanja istih pogodnosti za Tursku.
Čak je i Ekrem Imamoglu, gradonačelnik Istanbula, koji je nedavno hapšen, zatražio modernizaciju carinskog sporazuma. On je u pismu upućenom čelnicima EU naglasio da je carinska unija jedini okvir koji podržava odnose Turske i EU. Ažuriranje sporazuma zahteva saglasnost Evropskog saveta, ali Grčka i Kipar se protive približavanju bez prethodnog gestikuliranja dobre volje od strane Ankare.
Kipar traži da Turska omogući svojim brodovima pristup turskim lukama, što je pitanje koje dodatno komplikuje odnose. Zamenica ministra Kipra za evropska pitanja izjavila je da predsedavanje Kipra Savetu EU može biti prilika za poboljšanje odnosa sa Turskom. Međutim, Ankara je do sada pokazala malo volje za pružanje ruku pomirenja.
U svetlu promena u globalnom geopolitičkom okviru, kao što su američke inicijative, može se očekivati da će se odnosi između EU i Turske prilagođavati novim okolnostima. Ambasador Turske pri EU, Japrak Balkan, istakla je potrebu za prilagođavanjem odnosa, naglašavajući da je svet dinamičan i da se istorija ubrzava. Dok ponovni pregovori o članstvu Turske nisu na dnevnom redu EU, Kos je naglasila da je važno da se na odnose gleda novim očima.
