Situacija širom Evrope je napeta, a poljoprivrednici masovno protestuju zbog nezadovoljstva trgovinskim sporazumom između Evropske unije i Merkosura. Ovaj dogovor, koji uključuje zemlje kao što su Brazil, Argentina i Urugvaj, stvara strahove da će doći do poplave jeftinih uvoznih proizvoda koji će ugroziti domaću proizvodnju i male porodične farme. Poljski poljoprivrednici su među prvima koji su se pobunili, ističući da sporazum ugrožava njihove napore i čini evropsku poljoprivredu nekonkurentnom. Slični protesti se šire i u drugim zemljama, uključujući Francusku, gde je nezadovoljstvo dodatno pojačano dubokim političkim i ekonomskim izazovima.
Agata Todorov, novinarka iz Poljske, izvestila je da su poljski farmeri bili pioniri u protestima protiv evropskih zelenih inicijativa. U 2024. i 2025. godini, farmeri su se okupljali u gradovima, blokirajući saobraćaj. Ovi protesti su se intenzivirali zbog uvoza pšenice u Poljsku, a sada su se povezali sa širim evropskim pokretom protiv Merkosura.
„Farmere brine masivni uvoz proizvoda iz zemalja Merkosura, jer smatraju da su ti proizvodi proizvedeni u jeftinijim uslovima i nižeg kvaliteta, što će ugroziti domaće tržište u Poljskoj“, rekla je Todorov. Ona je dodala da poljoprivrednici veruju da neće moći da se takmiče sa tim proizvodima, što bi moglo dovesti do gubitka poslova, posebno u malim porodičnim gazdinstvima.
Osim ekonomskih briga, poljski farmeri su zabrinuti i zbog standarda proizvodnje i bezbednosti proizvoda. „Pravila i propisi za farmere u EU su strogi, dok u zemljama Merkosura nisu toliko rigorozni“, naglasila je Todorov. U odgovoru na te strahove, Evropska komisija je najavila mehanizme kontrole, uključujući mogućnost privremene obustave carinskih olakšica na osetljive proizvode poput mesa i mleka, kao i obećanje o 50 milijardi evra kompenzacija za evropske farmere.
Što se tiče poljske vlade, Todorov je napomenula da Poljska nije glasala za sporazum sa Merkosurom. Premijer Donald Tusk je izjavio da poštuje zahteve poljskih farmera i da će upotrebiti sve diplomatske mere kako bi izmenio ili odbacio taj sporazum.
U Francuskoj je situacija posebno intenzivna. Sofija Kačenkova, dopisnica iz Pariza, izjavila je da poljoprivreda ima istorijsku i političku važnost. Farmeri se okupljaju u protestima, donoseći traktore i tone krompira pred Narodnu skupštinu. Imaju snažnu podršku iz različitih političkih pravaca, ali istovremeno gaje duboko nepoverenje prema sporazumu sa Merkosurom.
Farmeri traže garancije da će južnoamerički farmeri poštovati iste norme kao oni u EU. Iako Evropska komisija insistira da te garancije postoje, izveštaji pokazuju da zemlje poput Brazila nemaju dovoljnu kontrolu kako bi se sprečio uvoz mesa sa hormonima koji su zabranjeni u EU. Ova situacija dovodi do osećaja nelojalne konkurencije, a protesti otkrivaju dublje probleme, uključujući bolesti, klimatske troškove i rastuće troškove proizvodnje.
Francuski farmeri suočavaju se sa opadajućim izvozom, rizikujući ulazak u globalni agrarni trgovinski deficit. Najviše su pogođeni sektori govedine, živine i stočarstva, a iako su uvozne kvote za Merkosur manje od dva odsto potrošnje EU, one utiču na osetljive tržišne niše u Francuskoj.
Za predsednika Emanuela Makrona, ova situacija postaje neizdrživa. Kako bilo da se okrene, politička cena će biti visoka, jer su gornji i donji dom parlamenta glasali protiv sporazuma sa Merkosurom. Opozicija, kako desnica tako i levica, podnela je zahtev za izglasavanje nepoverenja, što može dovesti do pada vlade. Makron se suočava sa izazovima očuvanja svoje vlade, koja je već oslabljena.
U zaključku, i poljski i francuski farmeri izražavaju zabrinutost zbog potencijalnih posledica sporazuma sa Merkosurom, a njihovi protesti naglašavaju dublje ekonomske i političke tenzije koje se javljaju širom Evrope.
