Evropska unija se trenutno suočava sa izazovima prilikom pregovora o svom novom dugoročnom budžetu, Višegodišnjem finansijskom okviru (MFF) za period 2028–2034. Stručnjaci upozoravaju da predloženi budžetski okvir ne donosi suštinske promene niti dovoljne finansijske kapacitete potrebne za finansiranje ključnih oblasti kao što su odbrana, klimatska tranzicija, konkurentnost i podrška Ukrajini. Sve veći pritisci na budžet EU ukazuju na to da je trenutni sistem „na ivici izdržljivosti“ i zahteva temeljno preispitivanje.
Iako je predlog budžeta predstavljen kao istorijska reforma, mnogi stručnjaci smatraju da on nije ispunio očekivanja. Ukupan okvir budžeta iznosi između 1,8 i 2 biliona evra, što ga čini najvećim u istoriji EU. Međutim, nakon otplate duga iz instrumenta „NextGenerationEU“, stvarni fiskalni prostor opada na oko 1,15% bruto nacionalnog dohotka EU, što je samo malo iznad trenutnog nivoa. To znači da se od Unije očekuje da finansira sve veće troškove u različitim sektorima bez značajnijeg povećanja budžetskih sredstava.
Eulalija Rubio iz Instituta Žak Delor ističe da predloženi budžet nije u skladu sa trenutnim potrebama Unije. Prema njenim rečima, budžet zahteva fundamentalno preispitivanje i preoblikovanje načina korišćenja evropskog novca. Ovo mišljenje deli i niz drugih institucija, uključujući Evropski revizorski sud i Evropski parlament.
Reforma budžeta ne bi trebala biti samo preusmeravanje sredstava; potrebno je redefinisati čitav proces planiranja, finansiranja i upravljanja budžetom. Ključna reforma koju predlaže Evropska komisija podrazumeva spajanje različitih fondova u jedinstvene nacionalne i regionalne planove, što bi moglo pojednostaviti trenutni složeni sistem. Međutim, kritičari upozoravaju da bi to moglo dovesti do „nacionalizacije“ budžeta, omogućavajući državama članicama veću slobodu u preusmeravanju sredstava, što bi moglo ugroziti siromašnije regione i klimatske projekte.
Evropski revizorski sud upozorava na rizike po finansijsko upravljanje, ističući da bi oslanjanje na nacionalne kontrolne sisteme moglo smanjiti transparentnost i odgovornost. Rubio naglašava da je problem dublji od same raspodele novca; radi se o načinu planiranja i trošenja sredstava. Potrebno je obezbediti da izabrani projekti doprinosi evropskim prioritetima, ali i pružiti veću fleksibilnost i odgovornost političarima.
Evropska komisija je predložila pet novih izvora prihoda kako bi smanjila pritisak na nacionalne doprinose, uključujući takse na emisije, elektronski otpad i velike kompanije. Međutim, ekonomista Zolt Darvas upozorava da optimizam oko ovih mera nije opravdan, jer bi većina novih prihoda samo preraspodelila postojeći novac bez dodatnog fiskalnog prostora.
Pored toga, Evropski parlament traži dodatnih 200 milijardi evra, smatrajući da je to minimum za očuvanje kohezije i finansiranje odbrane. S druge strane, štedljivi blok, uključujući Nemačku, Holandiju i Austriju, smatra da je budžet već prevelik i protivi se novim porezima i zajedničkom zaduživanju. Ipak, odnosi su se pomerili zbog bezbednosnih pitanja, pri čemu Danska i baltičke države sada podržavaju veće troškove povezane sa odbranom.
Stručnjaci se slažu da bi funkcionalan budžet trebalo da iznosi najmanje 1,3 do 1,4% BND-a EU, sa obaveznim minimalnim nivoima za klimu i koheziju, kao i mehanizmima za aktiviranje kriznih rezervi. Rubio naglašava potrebu za većim budžetom koji bi podržao dugoročna ulaganja, ali napominje da to zahteva jasne prioritete i snažan konsenzus među državama članicama. U trenutnim okolnostima, to može biti izazovno ostvariti.
