Ruski piloti koji su u petak narušili estonski vazdušni prostor ignorisali su signale italijanskih borbenih aviona koji učestvuju u NATO misiji za kontrolu vazdušnog prostora na Baltiku. Ove informacije je izneo pukovnik Antis Kiviselgas, direktor estonskog vojnoobaveštajnog centra, koji je dodao da još uvek treba da se potvrdi da li je kršenje granice bilo namerno.
Kiviselgas je naglasio da su ruski borbeni avioni, koji su poleteli sa aerodroma u blizini Petrozavodska, trebali biti svesni da se nalaze u estonskom vazdušnom prostoru. „Ruski piloti nisu predstavljali vojnu pretnju“, rekao je Kiviselgas, ali je primetio da su očigledno ignorisali poruke italijanskih pilota F-35, što objašnjava zašto su se zadržali u estonskom vazdušnom prostoru duže nego što je bilo potrebno. „Zašto to nisu uradili, to je pitanje za ruske pilote. Ovo bi mogao da bude veliki problem“, dodao je on.
Prema informacijama, ruski borbeni avioni su poleteli prema Kalinjingradskoj oblasti, ruskoj eksklavi na obali Baltičkog mora, koja se nalazi između Litvanije i Poljske. Tokom incidenta, ruske avione su pratila dva finska i kasnije dva italijanska borbena aviona, koja su poletela sa estonske vazduhoplovne baze Amari. Estonska vojska je saopštila da su ruski avioni MiG-31 ušli u estonski vazdušni prostor u 9:58 časova po lokalnom vremenu i ostali tamo do 10:10 časova, što predstavlja kršenje koje je trajalo 12 minuta.
Ovaj incident se dogodio u svetlu sve većih tenzija između NATO-a i Rusije, nakon što su ruski dronovi narušili poljski vazdušni prostor 10. septembra. Estonska vojska je potvrdila da je ovo četvrto kršenje estonskog vazdušnog prostora od strane Rusije u ovoj godini. Ministarstvo spoljnih poslova Estonije je osudilo upad ruskih aviona, dok je rusko Ministarstvo odbrane negiralo tvrdnje o narušavanju vazdušnog prostora, što je izazvalo dodatne napetosti između dve zemlje. Estonski zvaničnici su odbacili ruske tvrdnje, naglašavajući da je kršenje potvrđeno radarom i vizuelnim kontaktom.
Ovaj incident je dodatno naglasio nedavne napetosti koje su se pojavile u regionu, a estonski zvaničnici su izrazili zabrinutost da bi ovakvi incidenti mogli biti deo šire strategije Rusije za preusmeravanje zapadnih resursa dalje od Ukrajine. U svetlu ovog incidenta, Kiviselgas je naglasio važnost međunarodne saradnje i brzog odgovora NATO-a na potencijalne pretnje iz vazduha, ukazujući na to da takvi incidenti mogu imati ozbiljne posledice po bezbednost regiona.
Ovo je samo jedan od mnogih incidenata koji su se dogodili u poslednjim mesecima, a koji ukazuju na sve veću napetost između Rusije i Zapada. Estonska vlada je pozvala na povećanu budnost i spremnost, kako bi se zaštitila nacionalna bezbednost i integritet vazdušnog prostora. U ovom svetlu, NATO je pojačao svoje prisustvo u regionu i nastavlja sa redovnim patrolama kako bi osigurao mir i stabilnost u Baltiku.
U narednim danima očekuje se da će se ovu situaciju dodatno pratiti, s obzirom na to da bi dodatni incidenti mogli dovesti do eskalacije tenzija između Rusije i NATO-a. Estonski zvaničnici su naglasili da će nastaviti da prate situaciju i preduzeti sve potrebne mere kako bi osigurali svoju teritorijalnu celovitost. U ovom kontekstu, saradnja sa saveznicima iz NATO-a ostaje ključna za očuvanje sigurnosti i stabilnosti u regionu.
